Учитељ

2522 МЕТОДИЧКЕ ПРИМЕДБЕ

ређивању пазити на то, те да најпре ученици упоређују оно, „што је лакше, па доцније оно, што је теже.

Још сад треба ученици да се замнтерезују и тривоље да „прибирају м чувају поједине биљке или делове од њих (од круп„нијих) : цвет, лист, парче коре. парче од дебље гране, или од танког стабла с кором итд. или целу биљку, као што је љубичица. Самим тим ученици ће се јаче заинтересовати за упо-знавање таких предмета и заволети тако знање и занимање. А већ зва се, да сам тај интерес и пажња за овако знање и занимање, по себи има огромног васпитног значења, и да се тим "начином учење претвара у једну пријатну забаву, у којој ученик не осећа никака напора ни присиљавања, чега неминовно мора бити, кад такога интереса нема. Сачуване делове и цвле биљке „Доцније се у школи упоређују и описују, те тако понављају научено и допуњују, ако би што заборавили.

Пошто се неколико биљака упозна, одмах долази уотшта · 'вање им класификација — али не научна Ученици посматрају и „издвајају оно. што је заједничко упознатим биљкама и то описују; корен код свију упознатих биљака, те се каже где стоји он, зашто, његова радња, разгранатост, састав итд.: па онда "потреба влаге и топлоте ит.д. У разна годишња времена они су посматрали промене погоде, топлоте, хладноће, влаге и упоредо с тим и промене на биљкама, па је то двоје довођено у узрочну везу: зими су видели да нема на дрветима ни листа, ни цвета, ни плода итд. и објашњено им је зашто то. У про-леће кад се све то јавља, опет су посматрали и довели у свезу о топлотом, дужином дана, влагом итд. Кад је ово овако учи„њено, онда се ученици могу вештим питањима довести, да сами кажу шта треба свакој биљци па да листа, цвета, роди. На много места имали су прилике да виде осушену биљку, због „недостатка влаге или због сувишне хладноће (кад удари сланај, те при уопштавању немају ништа ни ново ни тешко, но само „да свежу оне преставе, које су посматрањем добили. — У овоме ће се разреду биљке (наравно само упознате) груписати по ма којој уочљивој чулној особини, одлици коју су ученици у свију „добро запазили: на пр. по месту где која расте (баштенске и пољске) по боји цвета, по мирису, употреби, плоду итд. Оваким груписањем по сличности неке сасвим споредне, па можда и пролазне одлике, ученици се припремају да доцније то могу "труписати по важнијим, битнијим одликама, те је ово припрема и за научну класитикацију. Оволико класификације ч апстрати_рања, колико се овде захтева за биљке, чину и ·ез икака упу«ства, по самој природи свога духа, свако дете у оним годинама,

снаја