Учитељ

с По) =

о МЕТОДИЧКЕ ПРИМЕДБЕ саму животињу, која је насликана. А умеће их читати онај, који је млого пута и од млогих животиња посматраних и упознатих у истини, гледао и њихове слике. И што год је неко ово више пута чинио, у толико ће бити више способан да по самој слици створи верну преставу о насликаној животињи.

Учиници Пор. дакле, упознају животиње посматрањем, самих животиња у истини, а слика им се од сваке износи зато, да би научили читати таке слике, те да доцније могу стварати преставе о животињама, које не могу посматрати, и по сами“ сликама од њих. Према томе овде није слика срество Про но је циљ пили другим речима слика се употребљује ва то, да се научи читати слика Тек доцније, пошто се тим путем научи слика читати, употребиће се она као срество за давање престава, за очигледније предавање —- она ће постати наставно срество. И тада ће она бити потпуно разумљиво наставно сроство.

Не урадили се овакс у По р., онда слика доцније но може бити за ученике разумљиво срество, те ће се неразумљивим објашњавати непознато, као што се сад у многим школама ради.

Напомињем ово нарочито п с тога, што сам имао прилике да се уверим, да ни сви најбољи учитељи не ехваћају правилно значење и употребу слике за предмете, које ученици могу чулима посматрати. Услед тога млоги сматрају да је слика у П. р. са свим излишна за оне предмете, које у истини ученици могу посматрати, па је никако и не употребљују. Други опет заме-_ њују сликом само посматрање стварних предмета, па п животиња, те све уче по слици и сва им је очигледност у томе, аито покажу слику оне животиње, коју треба ученици да упознај. Међутим, и једно и друго је сасвим погрешно.

Ова напомена о употреби слике важи, у осталом, и за све остале разреде и предмете. —

Да ли су ученици добили потпуну преставу о посматраној животињи, то се најбоље може видети, кад они описују ту животињу после без посматрања. С тога ће се ово чипити у школи после посматрања сваке животиње, а често и ван школе, кад за то буде повода и згоде. У првом таком нонављању без посматрања, може се употребити обојена, слика на којој ће ученици показивати оно, што описују; а после се може употребити једнобојна слика, и на послетку ће доћи понављање без слике. И тек кад сваки ученик уме лепо п правилно да опише целу животињу без икаке слике, просто мо својој слици у свест!, «папамет», знак је да су дотичну животињу добро упознали, да имају јасну и потпуну преставу о њој. И тек тада

могу прећи на другу. 35