Учитељ

580 | МЕТОДИЧКЕ ПРИМЕДБЕ:

Упоређивање (сравњавање) т. ј]. сличавање и разликовање. — Као и при упознавању биљака, ово долази, чим се две животиње упознаду, а циљ му је, као и тамо, да се сличности и разлике између те две животиње запазе, те да се после на основу тога упознате животиње могу по сличности (испрва. само по сличности спољних чулних, макар и споредних одлика, по храни или ма којој другој особини) груписати, што. служи. као припрема за научну класификацију. При том се оно, што је слично. издваја, а разлике занемарују (апстрахирају) те се по некој сличној особини животиње групишу: четвороножне, двоножне, корисне, штетне, пољске, шумске, домаће итд. животиње. ___Упоређивати треба оним истим редом и по свима“ особи– нама, које су посматране и о којима је говорено при упознавању поједине животиње: најпре спољни опис целога тела. па. онда о храни, развитку, размпожавању, начину живота, користи, душевним особинама. Напоменуто је раније, да је лакше сравњагати предмете па и животиње, које се мало јаче разликују, но оне, које се мало разликују, те зато ће се најпре упознавати и поредити оваке, па онда сличније. Лакше је, на пр“ запазити разлике између кокоши и псетд, но између псета и мачке, лакше између овце и мачке, но између овце и козе итд. Пошто се добро уоче све сличности и разлике у две јединке, онда треба нарочито истицати и нагласити оно што је заједничко свима животињама, па онда оно што. је заједничко појединим групама животиња, класе, рода, Фамилије, реда, не помињући ни класу, ни род, ни фамилију, ни ред. Тиме се занемарују разлике, а то значи оно што је ипдивидуално, а истичу се сличности, а то значи оно, што је заједничко, опште. За, боље и разумљивије истицање опшштега (уопштавања), треба. узети за примере и друге ученицима познате животиње по дотичној особини која се уошштава, па макар да ученици, сем те особине, мало што знаду о тим животињама. По сличности животиње се групишу и издваја оно, што је у њих ољште, те се на тај начин ученици веџбају у класифицирању п у уопшта.вању, (генералисању), с чиме упоредо иде и апстракирање (занеМИН разликај. И тако се оваким упоређивањем ученице. веџбају у разним облицима мишљења: тенералисању класификацији и апстрахирању. На тај се начин њихово знање сређује: и згушњава, те се и лакше памти, а сем тога они се овим оспособљавају да могу боље и правилније схваћати, боље и "правилније мислити, не само о животињама и природним предметима уопште, но и о свему, што може постати предметом. њиховога мишљења.