Учитељ

о ђ МЕТОДИЧКЕ ПРИМЕДБЕ

Као и многи други остаци пређашњег вековног и неприродног и непрактичног васпитања и наставе, тако и «учење за „клупом», тако је јако укорењено и у нас, да ће требати још читаве деценије упорног рада и обавештавања, па да се ученици истргну и ослободе од те традиционалне школине заблуде, која сакати и духовни и телесни развитак у омладине. И само ва то, што је ова заблуда још и сувише јака у нашој школи, многи наставници сматрају, да се учити и научити може само у школи, за клупом; и да је учење у пољу, у природи, ван клупе немогуће или у најбољем случају, да је тако учење само једна забава и игра с децом, која се може предузимати једанпут или два у години. Па тако они и раде. Највише ако се целе „године једанпут или два с упарађеним ђацима прошетају кроз своје место и изађу у поље —- али то само ради шетње, а не ради учења. Понеке учитељице ни то' не учине. Мени је, између осталога, и до тога млого стало, да се та укорењена за·блуда сузбије или бар ослаби. А то се на може друкче по„стићи, но показивањем и упућивањем, како се може друкче радити и покушавањем, да се тако ради. Ија рачунам, ко покуша, бар један месец дана, да предаје познавање места и окодине овако, како се овде захтева, тај ће се па крају првог месеца уверити, да је онако мишљење о учењу у школи само једна традиционална заблуда, која се могла одржати и одржава, се у школи и данас само за то, што је вековима живила и што су јој носиоци «учени људи». «Нико није тако упоран и "тврдоглав у одржању "заблуда, као научењаци», вели Руво. Првога месеца овакога рада учитељ ће приметити у учењу, у „расположењу у љубави према коли и према себи, у целом животу својих ученика огромну разлику између овакога пре„давања, и упознавања околине «за клупом» Јер ученици ће брже боље и лакше схваћати и учити не само овај, но и све. "остале примедбе; биће ведрији, веселији и свежији и у духуи у телу; више ће волети и свој рад, и учитеља, и школу и цео школски живот. | 1

Млоги ће рећи, а особито учитељице, које се «женирају» „да их свет гледа, кад иду са својим ђацима. да за овако упо-знавање места и околине треба сваки час трчкарати у поље пи да нема времена за то. Али такав је приговор и изговор неравложан. И кад не би била неопходна потреба, ради овога „предмета, да ученици тако често излазе ван школе, у поље, то "би се морало чинити, особито баш у млађим разредима, и из млогих других разлога, због важних других потреба: на првом месту због здравља, па онда ради духовне свежине, те да учетници могу боље схваћати и.памтити све, шта уче, и да сву