Учитељ
55 ТЕЛЕСНА ВЕЖБАЊА . 500
за очување п развитак здравља готово је толико пста, колика п важност ходања, трчања по других кретања, која долазе у шведску гомнастику.
За медшшнску гимнастику систем је тај већ бпо важнији, пошто су вежбања, потребна прп пзвесним болестима, подробно изложена, по неки шут шта вшше са сувишним регпстровањем; алп за васпптање телесно „Линг није много учинпо.
Шведска је гимнастика доспела п у Германију. Пруска је влада послала у Шведску Ротштајна, који се упознао с Ллнговом методом, написао неколико сппса о гимнастици по шведском спстему, п пропагандисао у Германији за нешто измењену шведску гимнастику. Измене су „се састојале у томе, што је он већу важност давао вежбањима с апаратима, но слободним вежбањима. Ротштајн је бпо управник централног тимнастичког завода у Берлину, п неко је време пздавао МУвНаа, управљен против система немачке гимнастике по Јану.
И тако, системи шведски п немачки пропзвелп су нови, еклектичкп систем, у коме нити је бпло крајности Јанове гимнастике,“ нити монотоности шведског спстема вежбања. У таквом облику, у главном, и сада «се врше телесна вежбања у школама шведским и немачким.
Професор Јеер (у Штутгарту , човек веома образован, увео је нову шокретну справу - гвоздене штапове Он је пзнео петребе, да се по нешто узајмп из гимнастике старог века; тако он велику важност даје трчању, скакању, бацању тежпна, борбп Он износи за сваки узраст 04ређепе захтеве, даје важност потпуном увеличавању трајања п брзиве у трчању, препоручује пгре.
Данас готово у свима државама јевропским постоје заводи за спрему учитеља гимнастике, а у по некој држави и више таквих завода. Спрему добијају лица, која су свршшла коју средњу школу а исто тако и учитрељи основних школа; ту се за неколико година упознаду како с теотријским предметима, који имају везе с телесним вежбањима тако по са практиком. Прн неким универептетима постоје курсеви теоријске и прак"тичке гимнастике.
Ниљлелер, којп је напшеао упуство за гимнастику (у Швајцарској) панео је да гимнастику треба подићи на ступањ науке, са засебном ка"тедром на универештету. Алп ма да је у Јевропш већ утврђен начин за „спрему наставничког персонала, ппак се не може очекивати остварење Нигелерове жеље, већ п с тога, што је спестем телесних вежбања у школи веома несталан, пи сваки час се чују мишљења о неопходној потреби да „се тај систем преустроји. Да узмемо, ради примера, правила за предавање гимнастике деци од 10—12 год. у Швајцаракој, у земљи, где народно «образовање добро стоји. Вежбања су по команди, и ту долази цела регрутека школа, да се дсцније неби губило времена око спреме ученика у :20-0] годипи, за војна вежбања; даље долазе „слободни покретп“, вежбања са гвозденим штаповима; од апарата се примењују: уже за скакање у висину, вертикалне мотке п ужета, коса површина. У том се спстему