Учитељ

ФИЛОЗОФ ПЕДАГОГ ЛОБ 667

да врши што за раније, док се све може приметити у правој природи, „а то је доба дечијег играња. У ово доба показује дете своју наклоност ш способност, међу којима је на првом месту слобода и самовоља, а то су извори свих неправди п свађе. Све то треба познати п угупшвати за времена, јер су тотночеци разних Ћудљивости, које дете показује плачем пи дерањем, али не треба само никада попустлти јер попусти л' се само један пут, то је одмах један корак натраг у даљем образовању.

Са ћудљивостима у свези стоје страх (страшљивост) и кукавичлук. Страшљивост је непријатно предосећање каковог зла На увеличање овога „страха утиче много Фантазија. Ако тај страх обузме маха, онда постаје бојажљивост п кукавичлук (у одраслпје доба). Обоје се лече постепено и са опрезвошћу да не бл прешло у сувише велику слободу п јунаштво.

Поред осталих особина дечијих па које ваља добро мотрпти, вредно је споменути нагон рада и подражавања. Овде се тиште највећа опрезност год стране васпитача, јер су тај рад п подражавање дечије основ будућем раду као одраслих и као људи

Васпитач ч тпитотац. Како деца,по Локовом Филозофском мишљењу, немају праве слободе, која тек зрелошћу наступа, то је дечија воља тодвргнута разумној вољи васпштача. Према томе је одношај пптомчев према васиптачу (сасвим подређен, 1 васпштач се мора служити страхом и "трепетом, да тиме извојује ауторитет, који је сопа Шо Шпе дпа поп у васпитању: Алп ту строгост треба постепено попуштати, јер питомац бива «све зрелији, те онда треба да влада поверење између питомца п васптача) а то се шоверење огледа у отворености и пскрености њиховој, које су везане љубављу п пијететом питомчевим према васпитачу. Да у истини све то буде, то се мора васпитач понашати према питомну као према зрелом човеку, који неће ваице из страха против воље васштачеве ништа чинити, но ће се стидети да што уради против воље свог доброг мријатеља.

„Мепадне л' васиштачу за руком, да усади у свог плтомца осећаје части и пијетета, то ће му онда лако бити, да упути свог пптомца на мут врлина.

После овог прегледа исихичког образовања у опште прећи ћемо на срества, којима се врши ово образовање. Срества су по Локу у главном „двојака : љисииплима (одржање реда, запта) п настава.

"Специјални циљ дисинилине. Као специјални циљ дисциплине је, вели „Лок, врљина, најбољи украс, што га васпитач свом пштомцу може да даде: јер је врлина тек основ човечјем достојанству и срећи овога и 'оног света. Као велики тијетиста Лок иде даље, те ставља једини основ свију врлина у 'богобојажсљивости. да то „Лок тражи од васпитача, да се за рана детету усади појам о Богу. И овим Лок брани своју тврдњу, да нема урођених идеја (престава), па ни појжа о Богу као што тврде многи, а у Филозофији Декарт, против кога је-Лок жестоко устао. Прави и најжростији појам о Богу је то, кад га-ми тако преставимо, да је он творац,

~ 44