Учитељ

Но | МИСЛИ 0 ПОБОЉШАЊУ НАШЕГА НАРОДНОГА ОБРАЗОВАЊА

ученика не продужује школовање, а више од три четвртине ученика, одмах после школовања у основној школи етупају у практичан живот, а из основне школе не износе довољно знања, које им је за живот потребно, већ само неко непотпуно знање, "које им никада у животу неће затребати, те не имајући при„лике да га у животу примене, изветри им из главе, а тако исто бива и с оним знањем, које као потребно у основној школи добију, кад оно ни у школи није било добро утврђено, те нема ни могућности да се то знање доцније у животу унапреди па се п оно заборавља и пропада, и тако, преко три четвртине ученика излазе из основне школе и ступају у живот без довољне спреме, који се за врло кратко време изједначе са нешколованим младићима. И тако дакле, овим двојаким задатком основне школе нити се постизава једно нити друго; нити се може рећи да основна школа спрема за живот, јер преко три "четвртине њених ученика излазе из основне школе без довољне „спреме за живот; нити спрема ученике за апколовање у средњим школама, јер школовање не продужује ни једна четвртина њених ученика. ,

После овога са свим је умесно да се запитамо : је ли мудра таква законска одредба, која чини да за љубав једне четвртине пропадају три четвртине ученика 2 · |

Ово је врло лепо изложио и статистичар министарства "просвете и црквених послова, М. Протић, у своме: „Статистичком трегљледу основниг школа у Краљевини Србији, за 1589-90. шк. годину.“ Он вели: „Ако гледамо на оно што закон каже, „онда имамо тројаких основних школа; ниже, више и продужне, а ако гледамо на оно што је у практици до сада остварено, онда ми и немамо никаквих основних школа. Оно што имамо, то је нешто, што је хтело да буде и основна и грађанска и припремна школа, па је испало да није ни основна ни грађанека ни припремна школа. ЧТоставив још у почетку неодређени и неприцизовани задатак основне школе, природна је „последица била, да се у извођењу и примени пође странпутицом __и да се не дође ни до каквих резултата. Збркани и нејасни појмови никада и не доводе до правилних закључака. О тога 'се и наша основна школа, као јединка у просветној хијерархији, изгубила; она служи свима и свему само не себи; не имајући свога одређенога циља, она је залутала. Као основна она је промашила свој задатак преоптерећеношћу, с тога не одаје народу ни писменост: као грађанска није уређена према триликама п потребама нашега народа, те с тога даје народу