Учитељ

мисли 0 ПОБОЉШАЊУ НАШЕГА НАРОДНОГА ОБРАЗОВАЊА 19:

недоуке; као припремна за гимназије она нема никакве везе е њом, те јој с тога даје неспремну децу“.)

Да је све ово у истини тако, потврђује и један министар просвете, кад је као члан Глав. Проев. Савета, при претресу данашњега закона о основним школама, рекао: „Велика већина. народне деце остаје без правог школовања)“ па је и он био за то, да се школовање у основној школи повећа на шест година, а кад данас у целој Србији нема више од десетак основних школа са вишим (У и УЛ-тим) разредима, и то све по варо-

шима, онда излази, да се завођењем виших разреда и продужне школе. није ништа учинило, да се старо стање поправи, те ипак остаје истина, да и данас велика већина народне деце

остаје без правога школовања.

Да у истини од продужних школа и од виших основних швола нема никакве користи, и да се њима није постигло оно, што се од њих очекивало, најбоље се види опет из „СОтатистич-

тичкога прегледа основних школа у Краљевини Србији, за.

1889-90. год “, који је по званичним подацима израдио статистичар минист. просвете М. Протић. Он вели: „„анас, после

десет година, имамо само 5 школа са У-им разредом и 9 са

“ и УБим разредом у целој Србији, а продужне школе готово

су све пропале. И ово законско наређење, као и сва друга. законска наређења у нас, која по обичају потичу из довољно и: непроучених прилика, остало је само мртво слово на хартији.

(во се законско наређење на практици показало тако нео-

стварљиво, да се у последње време ни с надлежње стране није

показало воље ни заузимљивости, да се оно одржи. (о - тога у

прошлој години једва ако смо имали десетак продужних школа, које су се тек Форме ради одржавале без икаквих стварних.

резултата“ .“ ;

Ето тај двојаки задатак основне школе јесте један од нај-

главнијих узрока, који чини да се оно, што се у основној школи "изучава, не може ни у нижој школи добро да утврди, нити се

то може доцније у животу да унапреди, а више и продужне. школе, којима се то хтело да постигне, нису на практици по-

назале никаквих резултата, као што су то увиђавни људи још

при прављељу данашњега закона о основ. школама, предвиђали,

што је напред поменуто.

Е “ ; 5 РОА Други; такође важан узрок, лежи у овоме: дна се, да.

све сазнавање, које човек из спољнега света у својој свести

1) Види: Просвет. Гласник. Год. 1890. свеска за Март. 2) Види: Проевет. Гласник. Год. П. стр. 816. 8) Види примедбу под 1.

пива а.