Учитељ
14. мисли 0 ПОБОЉШАЊУ НАШЕГА НАРОДНОГА ОБРАЗОВАЊА
има, добија помоћу својих чула, и на основу тога, изрекао је научар Лок као правило. да ништа нема у свести човековој, што није прошло кров чула, те је и у педагогици усвојено
начело очигледне наставе, т. Ј. да се све што сеу основној
школи изучава, не изучава само голим речима, већ колико је могуће свестраним чулним проматрањем самих предмета, јер само такво знање и може остати као стална својина ученикова
за сва времена. |
Творцима овога начела свуда се одаје слава и хвала, а само начело не примењује се у довољној мери. Хоћемо ли и потврде за ово, треба само да уђемо ма у коју нашу основну школу и да разгледамо средства, којима се наставници служе у очигледном настављању. Шта ћемо наћиг Понеку стару, често нетачну и неупотребљиву мапу, збирку мерила, Шрајберове слике, и то је готово све, а често ни свега тога нема у
.
свакој школи. О историјским мапама, на којима би графички било престављено ширење и опадање српске државе; о сли“
кама наших старих и нових јунака, на којима би се ученици
упознали са оделом и оружјем из разних времена, о сликама
важних историјских догађаја. о минералошким и ботаничким
абиркама и још о много које чему. нема ни помена.
Ова оскудица у овим срествима чини, те се настава већим
_ делом врши само голим речима, а то чини, те се оно, што се у основној школи изучава, не може све добро да схвати и утврди те се брзо заборавља. А кад би учитељ, поред живе
речи, имао при руци још и потребна средства, која мало пре поменусмо, ученици би и брже и боље схватили оно што им
«се предаје те би то боље и утврдили. Тражити од учитеља да
све знање, које има да да својим ученицима, буде добро утврђено, а не дати му нужних срестава за то, нема никаква смисла,
јер учитељи немају мађијске моћи, па да голим речима пре-
ставе ученицима н. пр. величину Душанове царевине и њено
доцније опадање. | У упутетвима која се обично издају надзорницима основних
школа увек се од стране министарства препоручује, да надзор-
ници обрате цажну и на то, имају ли школе потребних учила
ва наставу, и готово сви надзорници у својим извештајима
износе, какд основне школе трпе у томе велику оскудицу, па ипав се стање не поправља, те изгледа, да ву и министарска упутетва и надзорнички извештаји, голе Формалности и ништа више.
Колико су наши досадањи просветни управљачи водили бригу и старање о томе; колико су умели да појме и оцене, шта је важније и потребније види се из тога, што скоро свака
школа има Шрајберове слике, на којима су намалани. мајмуни,