Учитељ

4. мисли о ПОБОЉШАЊУ НАШЕГА НАРОЛНОГРА ОБРАЗОВАЊА

мена и њеним потребама, ту еу створени сви услови, да «ве народ може развијати у свабом правцу, и да државни организам живи и напредује у служби свеколиких великих интеНЕ народа и човечанства.... али како се последњом алинејом

8. вели: да ће се те (више) основне школе отварати „по. они то је лако предвидети, да ће проћи још доста времена, докле добијемо свуда и ниже основне школе а камо ли још и више основне школе, кад и сам закон иде томе на руку, то потписани одбор налази за преко потребно, да се овим законом учини одмах, ако ништа више, а оно бар један корак у напредак, т. ј. да се каже, да нижа основна школа мора. имати. сва четири разреда.)

Из овога извештаја види се, да је одбор предвиђао, да. има врло мало могућности, да се изведе најглавнија реформа, која се овим предложеним законом хтела, а то је, виша основна. школа и продужне школе, а тиме се хтело, да се оно, што се у нижој основној школи изучи, у вишој основној школи или у _ продужној школи, још боље утврди и прошири.

А. ондашњи председник Главног Просветног Савета, износећи на дневни ред претрес овога законског пројекта нагласио. је члановима Савета: „да у старом закону о основним школама, који је важио преко двадесет година, има доста празнина, које се овим законом попуњују; 1, проширује се оквир наставним предметима, који је по староме закону био доста скучен;. 2, подижу се знатно године учења, од 8 на 6. година, а тиме се ујемчава знање, које даје основна школа, особито увођењем. виших основних школа и продужних школа“.

Ну у говорима многих чланова Савета било је доста значајних замерака код појединих одредаба овога законског пројекта. Тако, код првога члана, који говори о задатку основне. школе, и по коме би основној школи био задатак, да поред тога, што спрема ученике за грађански живот, да их спрема још и за школовање у средњим школама, било је замерке, јер основној школи, као народној, треба да буде задатак само да. своје ученике спрема за живот, а не још и за школовање у средњим школама, јер ако остане, како се предложеним законом. хоће, онда ће се изгубити главни задатак основне школе, а. то је спремање за живот. Разлози осталих говорника, који су бранили ову одредбу у предложеном закону и доказивали потребу, да основна школа треба да спрема ученике и за школовање у средњим школама, били су врло слаби. Н. пр. један. члан Савета, који је доцније постао и министар просвете, до-

1) Види: Просв. гласник. Го. 1881. етр. “18.