Учитељ

МИСЛИ 0 ПОБОЉШАЊУ НАШЕГА НАРОДНОГА. ОБРАЗОВАЊА “=

жазивао је, да то тако мора стајати у закону, за то, што се

_иначе не би знало, одакле ће средње школе добијати ученике. Кад се зна да се у сваком закону, ма о којој средњој школи/ увек изриком каже, и одакле ће се примати ученици за ту школу, онда овакав разлог није никакав разлог. Ну ипак на послетку већином гласова буде решено, да ова одредба остане у предложеноме закону.

Друга значајна замерка учињена је у томе, што су многи чланови изјавили, да ће врло тешко бити да се на практици, изведу више основне школе и продужне школе, ну било их је који су. на ову замерку одговарали тиме, да Главни Просветни Савет "не треба да се обзире толико много на практично извођење самога закона, јер је то ствар министрова, већ да Савет треба само да каже што ј добро, па ма то и не било са евим практично.

О продужној школи сложили су се готово“ сви чланови Савета, да она не треба да постоји, јер онаква продужна, школа, како се хоће да изведе, неће моћи да да оно што се од ње очекује. Е

О наставним предметима који се по предложеноме закону | имају у основној школи изучавати било је много говора. Чуле | су се замерке, да је број наставних предмета велики, и да међу њима има и таквих, који нису потребни, а било је говора, да би међу наставне предмете требало да дође још што шта, што је потребно и корисно, као н. пр. познавање грађанских шрава и дужности, доказујући, да је са свим потребно и корисно, да се деца раније упознају с оним, што ће им бити потребно чим ступе у живот као грађани, као што се то у другим земљама ради Било је предлога да би у ред наставних предмета требало да дође још и познавање разних заната и радиности у опште. На ове захтеве, којима се ишло на то, да деца у основној школи треба да изучавају све оно што ће им бити од користи и од потребе у животу, одговорено је у главноме тиме, што основна школа треба да даје само опште образовање, а не и стручну спремџ, на што је опет с друге стране одговорено, да је баш то ошште образовање и тонило до сада. ученике од школе, јер би народ радије доводио децу у школу, кад би им она давала практичнога знања, ну најзад је и ово остало онако, како је и у пројекту било.') |

Остале одредбе више су административне природе, те од њих и не зависи толико, хоће ли школовање доносити народу жористи или не, а у многоме се и не разлињују од одредаба,

5) Види: Просветни Гласник. Година 1881.