Учитељ

92 ШКОЛСКЕ КАЗНЕ

Учинивши ове напомене, да пођем даље. — Познато је већ, да учитељ при изрицању своје пресуде и извршивању казне, треба да је присебан и хладан, а пе пргави љут. Но то није довољно. Може неко бити присебан и најхладнији, па опет да казни најнеумесније. Да казна корисно утиче на дете, мислим, да је веома потребно још ово троје:

1. Прво ваља испитати и наћи узрок који је погрешку изазвао.

9. Казну треба узети и извести тако, да она следује после погрешке као последица. али тако да и дете увиди неку логичку везу између своје погрешке и казне, да се увери како је одиста право било претрпети оваку казну због онакве погрешке.

3. Казна треба да васпитава и упућује децу на онакав рел и/. рад, какав ће она одиста доцније у животу имати; т. ј. да код деце утврђује онакве појмове о реду и раду, какви постоје у друштву, у животу, какви треба или мора да постоје.

А сад да пређем на примере из живота.

Разноврених дечјих погрешака и разноврсних казни има тако много, да ја овде не могу ни мален део изнети. Но то и није потребно овде.

Навешћу десетину примера у којима ће се јасније видети, какве "се казне могу узимати и како их ваља изводити.

1. — Ђак написао пропис аљкаво и ружно. Учитељ га изгрди и заповеди да сутра напише две стране. Сутра ђак донесе две написане стране, али обично, горе пего што је била јучерашња једна. Учитељ се наљути још више и заповеди сад да напише за сутра 4 стране. И, ако ђак напише 4 стране, сгурно ће то бити још горе написано.")

Шта сад ваља чинити даље — Ништа паметније, него да се барем сад одустане од ове „поступности“, кад се раније није увидело, да је овако кажњавање неоправдано, нелогично и некорисно. Једна је неприлика истина, што сад учитељ мора да уретерира“, али пословица лепо вели: боље је и с по пута вратити се, него на крају врат ломити. Још је паметније да се овака, казна и не употребљава. А неће ни бити потребе да се ђак за писање кажњава, овако, кад се писање врши што више у школи, на часу, а ређе да пишу деца сама код куће. Онда учитељ сам пази, поправља и упућује децу у писању, па ће рукопис и правопис бити леџши и тачнији.

Но, ко је принуђен да му ђаци пишу прописе код куће, чим види да му који ђак, место све лепше, почне писати ружније, одмах прво

1) Оваке казне могу се наћи код учитеља, који у школи не узимају писање никако или врло ретко, него деца сама код куће пишу прописе“