Учитељ

Зб0 ИДЕАЛНО ПРЕДАВАЊЕ

а

бољих аутора. У старијим разредима ваља прелазити самостално по неке одељкеи т.л. У колико су разновренији ови послови, у толико је, нема сумње, боље.

6. Предавање треба да је у свези са општим животом детаавим. Деца проводе у сиколи еравмбрло мало времена. Учитељ не сме заборавити, да децу има шта да интересује и ван школе. Задајући им домаће задатке, он не оме сав живот ученика претрпавати школским пословима, него се мора старати, да између школе и дечијег живота ван ње има тесне везе. У животу дечијем школа, мора имати приближно онакву улогу, какву има у животу одрасла 40века његова професија, т. ј. треба да је одређена обавеза. коју је неопходно потребно испунити, да привлачи најјаче али не и ове интересовање. Ако је то оправдано, учитељ треба да се стара поставити између школе и домаћег живота, дечијега. ону хармонију, коју бисмо желели видети у животу одрасла човека, ту живу, нераздвојну везу између главнога занимања и општега живота. Чиновник, који у све уноси мртви канцеларијски формализам и ничим се другим не интересује, преставља, собом жалосну моралну наказу. Доктор, који је у своме послу само учен медецинар, и адвокат, који је само правник, увек ће бити и рђав лекар и рђав заштитник. Човек треба пре свега да остане човеком у свима случајевима, својега делања, а да би то могао бити, "треба да уме уносити у сваки свој посао све своје морално биће, све своје духовне и умне силе. Клицу ове драгоцене способности дужна је усадити школа. Не говорећи о предметима, као што су књижевност и историја, и при изучавању најапстрактнијих наука умеће даровит учитељ наћи хиљаду начина, да се користи знањем, које су ученици ван школе стекли, њиховим животом што га ван школе проводе, не би ли му само олакшао посао у разреду и учинио појмљивиј им оно, што би му се иначе учинило да Је ОУ више апстрактно и од живота, одвојено. С друге ће га пак стране научити да у животу нримењује знање и моралне