Учитељ

ИДЕНЛНО ПРЕДАВАЊЕ 87

принципе, што их је у школи стекао. У томе се састоје основи васпитнога значаја школина. Децу треба још од раних година привикавати да одржавају потребну равнотежу између главног интереса — а то је за њих школа — и општих интереса ван школскога живота. Кад задаје ученицима сувише велике домаће задатке, који им не остављају ни времена, ни снаге да се и чим другим занимају, учитељ не само што нанови штету њихову здрављу, не само што трује њихово детињство, терајући их да живе једноликим и мучним животом, него је још управо у потпуној противности са својом васпитном задаћом, кад из њих ствара, још израна уске специјалисте, којих се, осим њихове проФебије, ништа више не тиче. Да би пак све то могао постићи, учитељу, разуме се. треба много што шта. Пре свега је потребно, да је он разнострано образован, да је и њему самом његов посао од највећега интереса, нераздвојно окончан са целим му бићем, а не да га ради просто као занат. Педагози — занатлије, који су утонули у школску рутину, нису кадри васпитати друштву живе људе и раднике; они могу стварати само себи равне т. ј. људе искључиво занете својом специјалнашћу, изван које се они ничим не интересују. 7. Предавање треба везати са општим светским животом. Човек нема права држати да је образован, ако не влада најпотребнијим знањима о физичкој природи, која га окружује и ако је потпуно равнодушан према појавама из живота, друштва у коме живи. Дужност нам је учити још из малена. децу, да воле и познају природу и да се поступно привикну како треба процењивати и како се владати према. извесним појавама у друштву.

8. Предавање треба да упућује на читање књига. Књиге су велики и непсцрпан извор знања и истинске образованости, али само за оне који се њима умеју користити. Љубав према, читању развија се у деце већином некако природно, сама собом, али, ако се остави на вољу судбине, ова се