Учитељ

88 ИДЕАЛНО ПРЕДАВАЊЕ

красна наклоност врло често преобраћа у страст да се чита оно што је лако. Деца необично брзво гутају књигу за књигом, дечаци се са уживањем заносе Купером, Жил Верном и т. д., а девојчице — разним, више или мање сентименталним причама. Који год није имао кога да га израна упути шта да чита, знаће из свога рођенога искуства, како такво читање. оставља, траг, који се целога живота не можо изгладити, како оно упропашћује машту, из основа руши памћење, јер привикава да се чита без пажње и умнога напрезвања. Чак и кад дете поодрасте, читање му не сме бити само забава, пасивно умно траћење времена, које успављују ум и нерве као н пр. кад се слуша музика. Овим нећемо да кажемо, да деци никако не треба давати, да и овако лаке ствари читају. Ма против лака лектира, као што су Жила Верна романи, може бити за децу корисна па чаки неопходна, кад они читају, покрај њих, и друго што. Ми само указујемо на последице једностранога, читања, али тако исто признајемо, да и читање искључиво озбиљних књига, кад нема упутстава, може бити штетно. Тако читање лако може развити код једних одвратност према књигама, а код других — навику читати без појимања. Читајући и 06јашњујући у разреду одломке из бољих дела, препоручујући ученицима ову или ону књигу на читање, па била, она за забаву или поуку, разговарајући се са њима о ономе, што се прочитало, учитељ може лако руководити ученике п у оном што ван школе читају, утврђивати у њима навику да анализују и размишљају о ономе што читају или што су прочитали, једном речју, може развити у њих знање читати, а тим се драгоценим знањем, на жалост, мало њих одликују.

9. Предавањем треба везивати знања, ноја су се раније стекла. Знати се слободно користити, који уме да се користи слободно, задобивеним знањем, а кадар је расветлити појаве из једне области знања појмовима, позајмљеним из других области, то значи владати особинама којима се образован човек од полуобразована, разликује. Истински