Учитељ

ШКОЛСКЕ КАЗНЕ 145

_ Али ако опет станеш кварити 2

_- Онда ми забраните, да се никад не играм.

__ Добро. Али упамти лобро што си рекао. Само ако се опет стану жалити да квариш игру, пе ћеш се више играти.

Ђ. отрча весело и каза друговима да сам му дозволио игру. И ја то после казах деци, с напоменом како је Ђ. обећао. И одиста је Ђ. од сад био бољи у игри. А то је утицало и на друге. Ако ми се пожале на кога да квари игру, ја тек само припретим оним, да ђу му забранити играње и то је било довољно, да се овај тргне.

18. — Није редак случај, кад учитељ за што год кара или резили ђака, овај се покуњи и снужди; а док учитељ окрене поглед на другу страну, овај ђак погледа у другове и — смеје се.

На први поглед ово се чини као нека неосетљивост и 6безочност код ђака. Многи учитељ буде тиме увређен и наљућен, па плане и одмах казни ђаке јаче и више. Али кад се потражи узрок оном смејању, видеће се да није ту узрок неосетљивост и безочност, него нешто друго. Редак је и покварен човек, а камо ли дете, које би било неосетљиво кад га ко кара, нарочито кад је то карање оправдано и умесно. Дете мора осећати непријатност од карања, оно се осећа понижено и све то утиче на њега, и кад је то на само и још више кад је то пред његовим друговима. Али, баш зато што је карање пред друговима, дете, чим у другове погледа, осети потребу да се покаже некакав јунак. Оним смејом дете би хтело рећи друговима: ето ја не марим, нисам така слаботиња, јунак сам ја. Много ће дете тако баш и рећи друговима, чим буде могло доћи до речи (на само, не пред оним који га је караој.

И то смејање треба разумети, треба му знати узроке, па боље њих отклонити, него се после љутити и јаче казнити. А то ће се отклонити кад учитељ, после карања, не остави ђака да мења погледе с друговима, и не дозволи другима да у њега гледају, да га зачикују и изазивају му смејање. То пак све може учитељ само својим погледом, који, после карања, треба да лебди ту око онога који је каран. Учитељев поглед ће задржати погледе и изазивања других, а задржаће и онога кажњенога да очи обори и да стид у њему чини своје.

Ево примера који то потврђује:

Једном, кад сам бележио ђацима оцене, изведем М. на таблу и задавао сам му задатке из рачуна. Он није знао, грешио је сваки час и ја му забележих %, па му одмах и казах шта је добио. Он се покуњи. Али кад пође на место, и кад му се поглед сукоби с погледима других ђака, он се смејао. Казаше ми а и сам спазих то.