Учитељ

ШКОЛСКЕ КАЗНЕ

— Како ћу да кажем код куђе кад ме запитају % вели ђак.

— Кажи да сам те отерао јаза то, што долавиш доцкан. Или долази кад треба, или немој ни долазити, да овако сметаш и мени и овој уредној деци.

Дете, кад виде да нема шале, оде.

После подне видим да је овај ђак дошао порано. Кад дођох на час рекох му: ,

— Што си ти дошао 2

— Он ћути. Ја понових:

— Ако мислиш опет да долавиш како кад хоћеш, онда иди и немој ми долазити-

— Хоћу од сад да долазим уредно, одговори ђак.

— Добро, рекох ја и пређох на посао.

Оваква казна помогла је, јер је имала утицаја и на ђака и на његове укућане. Што је изгубио оног дана један, два часа, надокнађено је много више оним, што више није долазио по у, и ј/ сата доцније.

После два дана срете ме отац овог детета и пита ме зашто сам отерао кући његово дете прекјучер Вели, дете му је казало за што сам га отерао из школе, али он опет пита, је ли истина. Ја му одговорих да јесте и рекох како то смета целој школи. Сад отац стаде правдати себе и дете, ал више себе него дете. Вели: ми (он и укуЂани му) задржали смо га 1—9 пута, али главну кривицу сваљиваше на дете, што се не жури у школу. Заврши тиме:

— Казните га, господине, избите га.

Гледам га ја, а у себи мислим: тебе би требало избити пре. Јер оно његово извијање и увијање јасно је казивало да је кривипа до њега и његових укућана више него до детета. Понових и њему да дете нећу примати ако буде долазило доцкан као пре и да он треба да настане да дете пође раније од куће у школу.

Дете је одиста од сад долазило добро. Да сам га карао, кажњавао чиме, да сам и родитељима о том говорио, мање би помогло него ово кад су очигледније и озбиљније видели да се у школу не прима ла долази кад ко стигне, и да мора ту бити неког рада и тачности.

Но овако се не би смело поступити н пр. с оним ђацима, за које би можда отац једва чекао, да буду отерани из школе, као што се у селу може наћи.

Једна иста казна за једног ђака је умесна и корисна, за другог није. За то учитељ треба добро да промисли кад ће и како ће