Учитељ

ИДЕАЛНО ПРЕДАВАЊЕ — 138 а ПЕН активан а за: А 1

Знање чињеница може се задобијати различним средствима; | из речи учитељевих, из природе која нас окружује, из књига и на послетку, из размишљања. Учитељ треба да научи ученике да из свих тих извора црпу знања. Али стећи знање не значи само сазнати нешто. Можемо рећи да омо нешто потпуно научили и усвојили, — тек онда, кад умемо то | што смо научили и да искажемо и да применимо. У школској се практици ова проста истина, на жалост, врло че-

сто испушта из вида.

Ученици се не само не привикавају примењивати на разне начине што су научили, него они, у већини случајева, излазе из школе не умејући чак ни исказивати своје мисли. Обично се наставнику матерњега језика оставља, да он ученике учи говорити, а при том се некако заборавља, да један човек не може у овом погледу ништа урадити, и да је то обавеза ових наставника, јер јасност у говору иде напоредо са јасношћу у мислима. Што се зна може се и | исказивати усмено, писмом и цртањем. Последњи, т.ј. граФички начин најкраћи је и најочигледнији и не треба га испуштати из вида, кад год се може применити.

13. Предавати треба у облику разговора т.ј. ученицима треба. оставити потпуну слободу да исказују што мисле и постављају питања учитељу. Сви су педагози давно већ признали, да је предавање у облику лексија непогодно за децу; оно се може применити само онда, кад се има посла са одраслима, који умеју да раде много и самостално и којима није потребно сваки. час понављати, како би то што се предаје лакше запамтили. Али је тако исто неподесна и система тако зване катехизарије, које се држе многи учитељи. у

Учитељ, који тако ради, врши једнострану улогу сталнога васпитача, који не може тачно и подробно посмалрати и пазити, да се у уму ученика правилно слажу појмови. Ма колико да је искусан и окретан, учитељ ипак не може унапред знати све што ће ученицима, на ум пасти;