Учитељ

134 ИДЕАЛНО ПРЕДАВАЊЕ

својим питањима он тако рећи укалупљује у одређене оквире, и лако превиђа не само не баш тачне појмове, који се у деце стварају, него и најнеочекаваније и најчудноватије по својој нескладности преставе. У предавање се сем тога, кад се овако ради, уноси официјалност и стешњавање, а нарочито ако се успеси оцењују оценама: ученици су у непрестаном страху да не добију рђаву белешку, не осећају се слободно, као и војник у строју, стешњавају се у одговорима и више се старају, како ће погодити мисао учитељеву, него ли како ће исказати што у ствари сами мисле. Навикнувши децу да слободно исказују своје мисли и давши им потпуно право да постављају питања и траже обавештења, учитељ их ставља у погодне прилике, да се у њих развију најразноврсније особине мисли, дајући јој могућност да се на разне начине развије. Ако учитељ озбиљно охвати и ради свој посао, ако има ма колико педагошкога, такта и влада разредом, онда нема ни најмање основа страховању, да ће деца злоупотребити то право и да ће се предавања претворити у пуст и празан разговор. Такав ће учитељ увек моћи увести децу у границе не плашећи ихи задржавати ученике склоне бенетању. И тако, за време идеалнога предавања, идеални је учитељ својим ученицима у једно и исто време и лектор, и испитивач и добар друг, са којим се они могу разговарати слободно и без страха.

14. Предавање да држи ~е само учитељ, него од времена на време, и сами ученици. Учитељ је дужан с једне стране привикавати децу покорности, а с друге постицати и изазивати код њих иницијативу и самосталност. Ради тога, им је потребно оставити по где кад избор материјала, који ће на време дати правац даљем раду; давати онима који само то зажеле да на часовима математике и физике докажу што и т. д. Старији ученици могу по где кад самостално проћи какав било нови одељак и изложити га разреду, као да за време замењују учитеља и т. д. Све то уноси свежу разноврсност у рад, јер увек јако интересује