Учитељ

188 УЧИТЕЉ КАО. ГРАЂАНИН

у нашој домовини. Све се то бацило на политику, сваки учествује у партијској борби, која код нас није борба каквих начела, већ борба за. личности и личне интересе. Нико п не мисли о унапређењу економском, просветном и у опште културном, од чега нам опстанак и будућност зависи. Преко је потребно, крајње је време, да се прекине ба таКвим штетним правцем и да се пође бољим путем. Један корак на том путу било би решење српских учитеља, да се одричу партизанства и овакве партијске борбе. Српски су учитељи, по нашем мишљењу Дужни да се на то реше, и својим радом у смислу, како је то напред изложено, да покажу својим суграђанима шта и како треба, да ради Србиннатриота као грађанин.

Нека нико не мисли да ми политику у опште сматрамо за неважно поље рада. На против, питање о уређењу државе, питање о политичким слободама, о самоуправи општинској и окружној, о "уређењу судова и др., — веома су важна питања. И сваки учитељ, као образован човек, треба да има јасне појмове о тим питањима. Али да учествује у политичком раду оваквом какав је данас код нас, т. ј. да бе привеже за једну политичку партију, да буде њен члан, и да агитује за личности из те партије —- то је оно што по нашем мишљењу, учитељ не треба да ради. Он треба да буде самосталан и да подједнако објективно и беспристрасно цени рад свију наших политичких партија, и својим главом у прилици да помаже ону партију, која је највише радила и урадила на добру народном,

Сигурно ће се наћи неко, који ће дићи свој глас против овог нашег предлога. Али ми смо тврдо уверени да од оваквог партијског правца, какав јо овладао у нашем јавном животу, само штете имамо а вајде никакае. Тај је правац учинио да је код нас све деморалисано, а патриотизма је готово нестало. Спас је наш у томе, да са тим правцем прекинемо. Место лармаџијских политичара, који једино мисле о свом ћару, овоме измученом народу данас