Учитељ

УЧИТЕЉ КАО ГРАЂАНИН 189

ПАН

су преко потребни мирни радници на културноме пољу и искрени родољуби, који су одушевљени мишљу да што стварно помогну народу. Такви ето грађани треба учитељи да буду, у њима треба да буде оличен нови тип јавних радника на које би се угледали њихови суграђани. Налш предлог, да учитељ не треба да буде члан ни једне политичке партије, значи управо прекид са правцем, који данас влада; јер све наше политичке партије односно метода у раду, у основи су једнаке.

Наши су учитељи и дужни да раде на томе, да ве са овако штетним правцем прекине, по што су они доста урадили, да се тај правац одомаћи у народу. Како се данас води политика код нас, то није борба за начела, већ борба за личности. Вероватно је да су покретачи наших партија имали на уму каква начела, али наш још необразован народ, који се мало разуме у политичким начелима, у овој партијској борби гледа само једино борбу око тога: ко ће бити кмет, посланик, капетан и т. д. Таква је борба само деморалисала народ. И пошто је наше учитељство доста припомогло, да се оваква политичка радња одомаћи у народу, то су сад учитељи дужни да пораде, да се са тако штетним правцем сасвим раскине. А на томе ће порадити, ако као грађани буду вршили оно, што ће припомоћи стварном побољшању народног стања, а ниске партизанске политике, како се код нас води, да се потпуно одрекну.

Да, дужност је наших учитеља да својим радом покажу суграђанима: шта и како треба да раде искрени патриоти, који се не боре за личне интересе, већ за народно добро. И положај је наших учитеља такав, да они треба, да отпочну рад у новом правцу. Пре свега, они су образовани људи, који се свуд у народу налазе. А после, учитељ се не може надати да постане министар, виши чиновник или какав лиферант. Па кад знају да вечито остају људи сиромаси, зашто онда учитељи примером својим да не пораде, да се у Србији пође паметнијим правцем, те да