Учитељ

180 о дисциплини

око, ту је пи дух. Оно ће отклањати и мале иступе дечије, који би чинили, да се ред квари и губи време одређено за наставу. Ко уме оком да влада, њему није потребан прут. Чије је око мртво, те не види ни најобичније иступе дечије, чији поглед блуди које куда, а не фиксира свако дете и не прати сваки његов покрет, миги расположење, тај никад неће имати добар ред, и тај није за наставника. Место он да влада децом, деца ће владати њиме. Нечувена, чудна и ненадмашна моћ лежи у оку наставникову, ако је оно бистро, будно и отворено.

Осим наставе саме и наставника, на ред или дисциплину утиче још безбројно много чинилаца. Најмања оитница, најмања споредност, може учинити, да се дисциплина, за часак поквари. У таком случају наставник не треба да криви децу, него да гледа, да отклони узрок, или да их навикава поступно на сталност и развија у њима чврстину те да мирују и тада. На тај начин не само што ће најлакше повратити ред, но неће ни с децом долазити у судар или опреку; а тако, опет, очуваће најбоље ону љубав и оданост, коју треба ученици да имају према њему, и која му помаже да све више и боље одржава, ред.

Сваки пут кад наставник уђе у школу и хоће да отпочне предавање, он треба најпре да отклони све што може да расејава децу и скреће пажњу њихову на другу страну, па тек онда да отпочне наставу. У опште, никад не треба ни предавати ни отпочињати предавање кад нема реда. Ко у нереду почне предавање, обично га с нередом и свршује.

Наставник ваља да се чува и многих узгредностћ, спо_редности, опомена, укбра и казна, јер све то расејава децу. Све ово ваља да се врши кратко, што краће може, и да се чини нижим гласом, но што сама настава. За то мора пазити, да га ништа не изведе из такта те да виче и казни, а још мање да грди и ружи.

>-ео1-4

(аде