Учитељ

о дисциплини 179

сто да га ствара. У такога наставника, и у опште у наставника аљкава и неуредна, дисциплина не може никад бити добра. На против, што сам наставник више воли ред, то ће га он више тражити и од себе и од својих ученика, па ће га више и имали.

А највише наставник одржава, ред својим тактом. АЕ се огледа највише при прелазу с једне ствари на другу. Ако је прелажење сувише брзо, оно прелази у шепртљанију, и наставник је онда нетактичан; а, ако је одмерено, таман толико колико је потребно сваком детету те да се прибере за нову ствар, а стару, утврђену, да остави, и да нема кад да помисли на ма шта друго, онда је наставник тактичан, Такт је у дисциплини свемоћан. Ко има такта, он уме и ред да одржава; а ко уме да одржава, ред, он већ тиме и наставља, и њему је посао у пола олакшан. Ко добро предаје, он у исто време одржава, и дисциплину добру. За то предавање и одржавање реда, чине једну нераздвојну целину, један посао: школоки рад.

За одржање доброга реда, потребно је и неко извесно душевно расположење у наставника. Ако је он нешто зловољан, унакриво насађен“, на крај срца, тужан, несталан, ћудљив и превртљив, онда, за чудо, да му ред у школи никада не може бити примеран, и никад неће изаћи из школе задовољан. На против, ако је добре воље, весео, расположен, жив, ведар, па донекле и шаљив, онда ће му и ред бити бољи, а често и најбољи.

Око је наставниково најмоћнији чинилац у одржању реда. Ако је оно будно, и ако оно стигне да све види и опази, и да му се ништа не измакне, онда ће се избећи више од половине онога што би се десило и што би кварило дисциплину и сметало настави. Око ће опазити да ли ко пази или не пази, и неће чекати да непажња дуже траје, те да и друге наводи на нерад и неред, него ће је одмах отклонити, и учинити, да све очи дечије као једно буду управљене на наставника и оно што он предаје; а где је

12%