Учитељ

182 УЧИТЕЉ КАО ГРАЂАНИН

мократија, самоуправа народна, која је корисна само у толико, у колико је маса народна образована, те има јасвих појмова како о задатку и организацији државе, тако и о дужностима и правима грађанским. Где маса народна није образована, ту је демократија од штете — лармаџије и њихови чанколизи вуку за собом народ, јавља се деморализација, земља пропада. Да тога не би било, преко је потребно да народ буде што образованији.

Да, просвета на прво место долази. И економског напретка нема, док се људи претходно не убеде да је потребно радити и иривређивати што више, а трошити што мање. У осталом и то је истина, да и просвете не може бити онде где хлеба. нема, дакле да она зависи од материјалног благостања. Али та је зависност узајамна, тако, да се не може казати да је једно важније од другог.“

Дакле учитељ, и као грађанин, треба да ради на ширењу просвете у народу. Али'како то да ради Установљавање јавних читаоница и књижница, окупљање претплате п у опште растурање добрих списа по народу, установљавање недељно-празничних школа по селима за дечаке, који су свршили сеоску основну школу, а по варошима за шегрте, држање јавних предавања о корисним предметима, установљавање друштава и фондова за помагање сиротних а добрих ђака и т. д. — то су све послови, у којима учитељ треба не само да суделује, већ и да покреће рад на

свему томе. Такав би рад подигао народну просвету, а.

установа добротворних друштава, која би помагала сиротињу да се школује, била би школа морала.

Али учитељ као грађанин треба да ради не само на просветном, већ и на економском пољу. Ово нарочито за наше учитеље вреди. Србија економски опада. За време од 1881—1890 год. "Србија је за производе, увезене из других држава, платила 428,007.357 дин., а за своје производе примила је само 398,951.983 дин., дакле 99,055.374 дин. мање. Другим речима, за 10 година Србија је близу

ма наникан Ка аа