Учитељ

230 · НАПОМЕНЕ О ПРЕДАВАЊУ

При опремању за предавање наставник или предавач ваља прво да промисли, како је он сам дошао до онога знања, које деци жели да саопшти. Онда може размишљати о томе: да ли се може и на лакиш начин саопштити то знање и, ако може, како. За тим потражити у књижевности, како је други то питање разрадио и промислити да ли је све оправдано како се тамо вели. Ако има и супротних мишљења и различних путева, сазнати за њих, примити их знању; а поступити онако како нам се учини да је најбоље.

Искуство у школи показаће нам јесмо ли имали право или не. 5 2. 0 предавању.

Наставник никад не треба да отпочиње наставу или предавање, докле се год деца потфуно не умире. Ако које дете није село, или није оставило ствари, или није отишло на место, онда ваља причекати док то учини. Само онда, кад настане права тишина, кад се сва деца претворе као у једно око или ухо, ваља предавање отпочети. И у току предавања ма шта се десило шта би пажњу ученику окретало на другу страну и умањавало је за наставу, ваља одмах отклонити, па продужити предавање. Немпрни, несташни и обично лошији, непажљиви ученици једва дочекају ове прилике, а мирнима и пажљивима су обично непријатне, јер им смећу; и они једва чекају да их наставник отклони. Ово отклањање ваља да буде што пре, што брже и што краће. Никад оно не треба да буде толико, да буде прекида у настави, те да се пажња ученика с онога што се предаје пренесе на оно што расејава, ни да се врши оним истим гласом којим и настава, те да се изједначи с њом, него нижим.

1

Кад је све у своме реду, онда ваља. да пазимо којим ћемо гласом почети. Јер, каким се почне, онаким се обично и продужује и довршује. Јер је незгодно да се глас мења у току предавања. Ако наставник виче млого, то није до- |