Учитељ

ПЕЋ ДАО КА ибмх 591

је главније и важније»; А важније појаве штета је да пропушта и да им не поклања пажње своје. Да би пак важнијим појавама поклонио пажње, често није довољно рећи: ово ћу узети на ум, о овом треба да размислим, него је добро и да се по што год и прибелети. А то баш ја теби и саветујем.

Немој дакле све остављати памћењу. Заборави се то и кад је памћење најјаче, јер се сваким даном нижу све нове и нове појаве, све нове а сличне, па се мешају и потиру једна другој јасносност или једна другу потискују из памћења. И не само то, него је са свим друкче кад се појаве ове врсте само задрже у памети, а друкче је кад се и забележе. Јер, бележећи нешто, не само да му самим тим поклањамо више пажње, него смо онда принуђени некако тачније мислити да би га тачније забележили.

Још једна је велика корист од тога. Без сумње си читао оне интересантне и поучне белешке из школиног живота, што су излазиле у „Учитељу“ и неким др. листовима; а читао си красну књигу „Учитељеве забелешке“ од С. М. Аџића и оне лепе причице из школ. живота од нашег Јанка Веселиновића. Зар то нису и красне и врло корисне ствари: А оне су постале из бележака, које су учитељи записивали из своје практике. После су их разрадили и изнели их нама да се не само забављамо интересантним причањем, него да се и користимо садржином.

Ја сам до сад записивао по што год из своје досадање праксе, имам нешто таквих бележака, али морам ти признати, то је одвећ мало. А веома жалим што многе и многе ствари нисам записивао ма и најкраће. Не могу прежалити што су ми тако отишле у заборав многе корисне ствари. А тако, видиш, код сваког учитеља пропада многи драгоцен педагошки материјал. Јер многима и не пада на памет да по што год важније