Учитељ

520 РЕДАРОШКА писма

врло интересантних ствари. Као што сам ја теби у ПЦ. писму испричао ону цртицу из своје школске практике, тако си и ти мениу овом писму описао неколико примера из своје школске практике. 'Таке ствари не само да су врло интересантне, него су и врло поучне. А то ми даде повода да ти у овом писму дам један савет баш односно тих ствари, односно тих случајева, који се учитељу често у школи догађају. Савет тај је:

Бележи искуство своје, бележи важније догађаје из своје школске практике.

Ја мислим да си се и за то кратко време, како си учитељ, већ уверио, да се учитељу готово сваког дана деси у школи по што год, чему се није надао. Бива и крупнији догађаја, на које учитељ мора обратити пажњу своју; али више пута један догађајчић, једно дечје питање или одговор какав, једна ситница која случајно искрсне, изазову у учитељу рој мисли: откуда то, зашто тог пита се учитељ и премишља о том. И више пута таква једна ситница отвори учитељу очи, натера га да мисли и да што дозна, или да на нешто обрати већу пажњу.

А баш зато, што се такве ствари догађају сваког дана, што их је врло много, баш зато их не може учитељ све упамтити, нити свакој поклонити довољно пажње своје. Зато он напослетку огугла на њих, па пушта да се нижу једна за другом. О њима или и не мисли или мисли мало о једној, док не дође друга, за тим мисли о другој док трећа не дође и т.д. На крају крајева изађе, да је о свачем мислио по мало, а нио чем довољно.

Хтео не хтео, не може учитељ поклонити довољно пажње свему што му се деси у раду. Тако је ту много материјала, тако је ту разноврсних појава, да учитељ. не може свуда стићи. Али кад не може све, зашто барем да не узима што год, зашто барем не узима оно