Учитељ

3

КАКВЕ СУ ДАНАС НАШЕ ШКОЛСКЕ ЗГРАДЕ | 911

и свестраним проучавањем доказа и утврди, да развиће многих од ових болести школа потпомаже, а неке истом и производи, онда се приступи најозбиљнијем истраживању узрока обољевањима, и међу другим предметима поглед се тада заустави и на школским зградама. Од тога доба питање о школским зградама у Немачкој јест предмет особите бриге архитекта и хигијеничара. Данас у Немачкој постоји богата књижевност, која говори о гиколским зградама и нема ни једнога питања, ма како незнатно било, из области те теме, а да није претресено и проучено до у детаље. Године 1870. изиђе у Виртембергу нарочита наредба и упуство, како да се подижу и уређују школске зграде, и о неговању тела у и ама -тала би уведена и лекарска КОНТРОЛА ПОЛ школским зградама. Па ипак Др. Адолф... Багински, проф. у Берлину, у своме делу „Школска Хигијена“ | вели на једноме месту, да питање о школским зградама још није дефинитивно решено, оно је по обилности и важности колико огромно, толико и тешко. Он вели, да је данас Немачка у покрету, кад се сталожавају гледишта у корист што бољег уређења школских зграда.

Но, сем Немачке, школске зграде и њихово уређење предмет је озбиљних брига свих данашњих културних народа. Свуда се данас траже хигијенски уређене школске зграде, и народи се утркују, ко ће имати што уређеније и величанственије школске зграде, како за основну, тако и за средњу и вишу наставу. Шта више, то је питање данас специјалисано и раздељено тако, да постоје нарочита правила за подизање школских зграда за осн. наставу, за средњу, универзитетску и стручну наставу у вештинама и др. У овом послу као да Енглези данас коло воде и предњаче, свима народима у подизању велељепних и у сваком погледу удобних школских зграда. Њихова универзитетска палата у Глазгову, у Скотској, својом величанственошћу, сво-