Учитељ

012 КАКВЕ Су ДАНАС НАШЕ ШКОЛСКЕ ЗГРАДЕ

јом колосалношћу, лепотом, уређеношћу и удобношћу | превазилази све универзитетске зграде целога света Упоредо с Енглезима стоје Шведи, и Виртембержани у Немачкој. |

Последњих десетина година опажа се и у Француској јачи покрет у корист школских зграда. И као год што се данас захтева, да стан буде не само склониште за живот, но и место за уживање, тако се исто данас тражи, да школске зграде буду не само хигијенски и технички савршене, но у истој мери треба да задовоље и све естетичке захтеве модернога укуса. Једна комисија, коју је 1880. године био саставио министар просвете у Француској, са задатком, да размисли, какве би се слике и украси по школама имали завести, зарад естетичког образовања ученика, у своме опширноме реФерату овако се изражава о школским зградама: „Комисија би пре свега хтела, да сама школска зграда буде. по себи лепа. Као што је црква заједнички дом онима, који једну веру верују, као што је општина заједничка кућа грађанима, тако је и школа, и нижа и виша, заједнички дом за децу и омладину. И црква се не задовољава, да врши само тајне и друге обреде, већ је прикупила у се у много шта и од уметности. Зграда је по себи величанствена, а уз то иде још и лепо певање, сјајна темпла, чудновата стакла у прозорима, сребрна и златна кандила, иконе и толики други украси. И општинске куће постале су величанствени споменици, на које су толики новци потрошени. Школа не сме изостајати ни иза цркве ни иза општинске куће. И она је подигнута за све, и она је опште добро, којим се ко„ристе сви. Сваки нараштај пролази кроз школу, и проводи у њој своје најлепше доба, кад се умље буди, и кад се примају најтрајашнији утисци. Доћи ће време, кад ће се човечанство чудити, како се могла држати школа у таквим зградама, које изгледају као неке окре- |