Учитељ

НЕЗГОДЕ У КОЈИМА СУ ОСН. ШКОЛЕ ПИР. ОКРУГА 62

| ~

једној школској згради станује сваки дан по 50 и 100 душа; кад се зна: „да је здравље највеће благо ;“ и да их мало има који знају: „да има деце хиљадама, и слепа су и нејака; нејака су ишту моћи, а слепа су траже зрака... у незнању народ тоне, браћа цвиле: дај им брата, док не почну твоји тићи у туђа се оројит јата.“

Старо време, стари светли гробови довикивали су: дед унуку, отац сину, борац борцу:

„Где ја стадох — ти ћеш доћи;

Што не могох — ти ћеш моћи;

Куд ја нисам — ти ћеш доћи;

Што ја почех — ти продужи, 5 Што задужих — ти одужи.“

То су гласови прошлости „што спајају један век са другим веком и човека са човеком.

„И, на млађими свет остаје.“

"Једна је погрешка била у отварању овако неудесних школа. И она се сада мора исправљати. У нашим селима познаћете

„школу само по томе, што је обељена и мало чистија од других кућа. Како је то ишло видећете из овога примера. У једном селу овога округа иде прича: како је неки кмет купио плац за школу од-20—80 м. дужине и 10—15 м. ширине за 72 динара, и на њему сам испланирао школу, за тим приуготовио ручак — и, „какво печење такво решење.“ Школу му прегледају и одобре, и она и сад служи за школу, и ако није далеко измакла од сеоских плетара. Оди му ти сад докажи, да то, не ваља више, јер он ређа тога и тога капетана и доктора, да су му они казали: да ваља.

На једној му страни једна соба а на другој — преграђена зидом — друга. Обе за учитеља удешене: у једној — ваљада да станује зими а у другој лети, или у једној, ако је сама а у обе ако је с. породицом! Или, на једној је страни соба, па до ње учионица и на другој страни друга соба с кујном. На учионици су прозори и с лева ис десна; да светлост пада не само с лева — као што треба — него и с десна; пред њом велики ходник с великом стрехом, а за њом штала поштованог суседа, уза саме прозоре школске, са целим потребним и непотребним прибором домаће стоке и двоножне и четвороножне. ·

Горе таваница од греда поцрнела од толико година, на висини нешто преко 2 м. адуварови се набућили, од некаква зора. И, тако се то држи, благодарећи небројеним подупирачима, да се не скљока.