Учитељ

628 НЕЗГОДЕ У КОЈИМА СУ ОСН. ШКОЛЕ пир, ОКРУГА

Један изасланик за овај круг вели у своме извештају : „Ја сам поменуо неке зграде као рђаве, међу тим ни једна не одговара ни из далека прописаним правилима. Све су дакле рђаве. Школе су — вели — махом у црквеној порти, оправљене клисарнице. Села, као: Стрижевац, Темска и др. не плаше се претње „да ће им се школе затворити,“

Из овога се види, да учитељ није често у стању — према оном познатом: „да од њега све зависи“ = да на сваком месту изврши оно, што се од њега тражи; није у стању да покаже прави и стварни ресултат у настави и васпитању. з

„По данашњем начину — вели г. Павле Аршинов — сва одтоворност и сав терет пада на учитеља. Он мора да одговара за све. и за школу и за родитеље, за одбор за председника и за општину и за капетана. Он мора да устаје против свију ако не чине своју дужност, а није му дата заштита, ако они сви устану против њега.“

„Школу походе деца врло неуредно. Чисто да се човек чуди и овом успеху, кад види онај огроман број дечјих изостанака. Кад се погледа подубље, онда ће се обавезном наставом — или са наређењем да бар пола за школу дорасле деце иде у школу = бити са свим срећно бар за дуго време од данас. Воља за школом оличена у 1793 уписата ученика иу 1327 на испиту присутних не стоји на добром ступњу.“ Вели г, Жив. Живановић.

„Нужне књиге и учила могле би се набавити и од стране министарства просвете и послати свакој школи, па наредити да их општина одмах плати. Докле год се оваки ствари остављају увиђавности и доброј вољи учитеља и школ. општина, ослањајући се на неку свест и пожртвовање — дотле се наше школе неће снабдети ни потребним и добрим књигама ни ваљаним училима. Ово важи како за сиротне тако и за најбогатије општине. Врло је мали број снабдевених школа, што је заслуга учитеља. Има места где и најбољи и најсавеснији учитељ не може ништа да учини но мора да подлегне немарној околини. За такве прилике познато је шта само може помоћ.“ Вели г. Мих. Марковић.

„Успех сваке радње само је тиме довољно осигуран, ако су и дужности и права законом јасно обележене и ако је каквоћа дужности сагласна, сродна, са каквоћом саме радње. Није ли тога онда ма колико раденик један био вољан или ма какве га идеје одушевљавале, мора најпосле изнемоћи и уступити место мртвилу и трулежу. Докле год један учитељ буде вазда стајао у преписци са разним властима због неуредног доласка ђака, оскудице у на-