Учитељ

638 НЕОБИЧНЕ МАТЕРЕ

Фереро нам износи и овакав случај. Познавао је једну доста имућну породицу, у којој се домаћица решила, да не сме имати више од два детета. И одиста, своја два прва мушка детета веома је волела. Но кад се на свет јави и треће дете — девојчица, она онда омрзне и мужа и дете, и никако га није хтела у почетку дојити. Много је мука стало укућане, док су је склонили да га нахрани и очува, али она га је ипак мрзела, и кад је девојчица одрасла, почела је мучити и кињити на све могуће начине. Напослетку је дошло до тога, да су укућани били приморани, да одвоје девојчицу од ње, да неби под суд пали.

Веома је поучно и ово посматрање Ферерово. Често се дешава, да дете са свим наивно прокаже какву тајну материну оцу свом, и то доцније постане узрок непомирљиве мржње према детету. Он је посматрао такву једну драму. Седмогодишња девојчица одала је своју матер, даму из највиших друштвених слојева. Но отац, да би избегао скандал и да не би оставио девојчицу без своје матере није хтео развод брака, него се реши, да и матер и девојчицу извезе на једно од својих пољских добара, како би у исто време и прекинуо њене везе са својим љубавником. Но доцније примети, да девојчица у селу све више бледи и побољева се. Незнајући прави узрок њеној болести, он обрати бољу пажњу на жену и дете и у брзо се уверио, да мати грозно кињи своју ћерку. Она јој је била крива за ову усамљеност у селу и прекид љубавних одношаја, и с тога је омрзнула.

Грозна мати — и г. Фереро има потпуно права, што се буни и негодује. Но ми ћемо овог часа увидети, да ионсам пада у тај исти грех.

Како да се отклони зло» — Шта да се ради са оваквим матерама 2 — Размишљајући о тим питањима, Фереро на широко разлаже, како у нас постоји осећање освете, да је то осећање оправдано и да и сам закон треба да задовољи у том погледу. И отуда изводи закључак, да су и најстрожије казне, строжије, но што их закон прописује, и оправдане и умесне.

Не обзирући се ни мало на религију, коју исповеда и која забрањује човеку светити се; заборављајући да живи у Европи, земљи цивилизованој, где су се сви законодавци давно уверили да застрашивања и казне ни чему не воде — Фереро и нехотице упада у то исто болесно и изузетно душевно стање, те тражи, да држава узме на се улогу оваквих свирепих матера и најстрожије се освети својој деци за њихово рђаво владање. Овде нам он потпуно личи на г-ђу Штакенбург, која се светила сво-