Учитељ

ПОЛОЖАЈ СЕОСКИХ УЧИТЕЉА У РУСИЈИ 639

јој деци само за то, што је и на њих морала потрошити коју крајцару. Његово мишљење у овој ствари у основи је погрешно и карактерише га као човека, који веома уско појима узајамне одношаје међу људима и сувремену улогу државеу овом погледу. Јединствено, што се у оваквим случајевима може учинити то је, да се благовремено одузму деца од оваквих матера и предаду и повере другим рукама. У осталом, овакве рђаве матере су исто тако ретке, као што су ретке и матере великих људи.

Из свега овог излази, да држава треба што више да се побрине о бољем васпитању и образовању наших кћери, тих будућих матера. То је целисходније, но прибегавати принудним мерама.

Из журнала „На помошљњ матерамљ“

Н

ита

ПОЛОЖАЈ СЕОСКИХ УЧИТЕЉА У РУСИЈИ

У руским листовима често можете читати, како се сеоски учитељи жале на свој мучни положај. Ево шта н. пр. пише један учитељ из Тамсовске губерније. „Усамљеност, тешка зависност од сељана, до крајности мала награда за непрекидан рад, који руши телесну и моралну снагу, и у перспективи, кад се погледа на будућност, сиромаштина и никаква помоћу старости — такви су услови, у којима живе сеоски учитељи. Награђени су са 12—20 рубаља (36—60 динара) месечно, а у неким окрузима добијају и мање од 12 рубаља (36 динара) месечно. Како с таквом платом може живети, хранити се и одевати, сеоски учитељ, нарочито ако није сам, ако и породицу има: Нема новаца да се претплати на какав лист, да купи књигу, или да који пут отпутује из села, да би одахнуо од мучне усамљености. Учитељу, с породицом још је теже живети. Он ни најпрече потребе не може да подмири — мора да гладује и у ритама да ходи. И какве љубави према послу може бити код учитеља, који једва насушни хлеб има!

Питање о бољем положају народних учитеља без сумње је једно од најважнијих питања. Не може се од читаве класе радника тражити потпуно самоодрицање и пожртвовање. Ако учитељ у материјалном погледу проводи крајње жалостан живот, он-