Учитељ

644. ПЕДАГОШКИ ПРЕГЛЕД

стоти, то је обележје које се хтело дати, одозго па на ниже, основном школовању. И у томе се само у неколико успело; али ће се све више и више успевати.

Овај општи принцип, за народ не може бити подеснији,

_ само ако му се потпуно прилагоди, објашњава, за што је толико

места дато уметности у нашим школама. Један од првака сувремене философије, Равесон, објаснио је ту скоро у једном своме предавању, држаном у Вишој Учит. Школи за наставнице нижих учитељ. школа, предавање, у којима је бираним речима и убедљивим разлозима објаснио, како уметност васпитава и цивилизује и како уживања која она даје, треба баш пружати деци из народа, јер им живот обећава мало што томе слично. Шта да се одговори оним тесногрудим педагозима, који једва допуштају и цртање у основној школи с тога што је практички корисно, и који промукоше вичући, како се деца спремају, за по-. зорницу с тога што се предаје и — певање.

„У осталом, дати вредност свему нашем богатству, потпомоћи да се мало по мало све што има у себи здраве енергије у најдубљим слојевима наше демократије — то је један од задатака основне наставе, и она му не би како треба одговорила, ако би била тако удешена, да ни у кога не развија укус, нити да и коме пружа срества да се може и даље образовати.

„Дати потпуну ма и лаку храну, то је, ето, сврха овим програмима, за које веле да су амбициозни и преоптерећени; они би доиста и били такви, кад се не би савесно и како треба примењивали. Овакви какви су, они су доиста одлични баш за то, што немају у себи ничега тесногрудога, ничега професионалнога. Школа није занатлијска радионица, па се ни настава не може изједначити са шегртским учењем...

„Ако и у којој, то доиста у основној школи ваља избегавати апстракције, амбициозне и рђаво управљене формуле, пре-

- оптерећивање памћења појмовима, који нити би били кадри по-

служити духу као храна, нити би могли ојачати суђење. Али ова начела у примени треба увек изводити преми особинама и подобностима дечијим.

„И тако, док би једни, преувеличавајући по својој вољи разлику у методама који се употребљују у гимназијама и основној школи, ради били, вођени уз то још и неком наивном гордошћу, створити провалију између ове две врсте школа — мени се баш чини да међу потребама њиховим постоји идентичност или бар аналогија, те би интерес педагошки, захтевао, да се та