Учитељ

808 ОСЕЋАЊЕ И ПРЕДСТАВА

ради бол осећамо, чему се надамо или чега се страшимо Беспристрасно посматрање свакако неће моћи уз овај наук пристати, као ни уз онај о првенству осећања. Ни овај не одговара Фактима, но је унапред склопљена претпоставка пренесена на Факте, претпоставка, која се не може потврдити искуством но се ни овде као ни у другим тачкама са искуством не слаже.

Исто тако важна појава, као што је неограничена зависност душевног покрета од целокупне подобности и свих тековина свести, као да је и она, да смо ио осећању свесни као о /едноставном стању или догађају. Ма на како разнолик начин да се мењају осећања у времену, то се ипак чини да је душа свакога тренутка само на један одређени начин покренута или потресена. На први поглед као да томе противуречи егзистенција двојних осећања, код којих бар два осећања постоје једно поред другога. Код неизвесног очекивања потреса нас и страх и нада. Сумња се састоји из повлађивања и противуречења. комично пак постаје, као што се узима из мешања или из контраста осећања. Зацело би се погрешило, кад би се узело да је код ових двојних душевних покрета само нагла сукцесија. Јер се особеност ових покрета састоји баш у истовременим разноликим компетентама. Али тиме је већ и означено да ти душевни покрети нису збир разних осећања, но да из бфвих полази једна резултанта. Као што дакле сложена представа постаје од многих саставних делова, тако исто уделују и код једног душевног покрета многа осећања као његови елементи Ну доксеу нашој свести могу бесумње одржати више представа које једна на другу не морају приметно утицати, дотле, као што се чини, резултује из више истонремених осећања једно једноставно стање. Нема више душевних покрета једног крај другог, но само један једини, који може бити више или мање сложен и који се непрестано мења у вре-