Учитељ

ОСЕЋАЊЕ И ПРЕДСТАВА 809

мену. И према томе кад говоримо о јединству свести, као да нас јединство наших осећања на то побуђује, јер ми можемо бити свесни у исто време о многим невезаним представама. И обратно, у оном је јединству душевног покрета и сведочанство, да ту имамо посла са једном врстом резултујуће силе, код које се компоненте, из којих је сложена, већином не могу већ посебице разликовати.

Како не можемо дати непосредно рачуна о начину постајања ове резултанте, то нам не остаје ништа друго, до да примимо, да се душевни покрети оснивају на душевним догађајима, који нам долазе до свести само својим крајњим дејствима, а да код-њих уделују првобитне и стечене особине свести. Према томе је и ту исти однос као и код чулног опажања, код кога смо такођер свесни само о псишкој вези, али не и о елементима који у ту везу ступају. Али као што код чулног опажања ипак зато можемо изнаћи те елементе и бар на хипотетски начин с њиховом помоћу дати себи рачуна и о процесима, који делују при опажању, тако ће и код осећања бити задатак психологије, да предузме неку врсту реконструкције оних догађаја, који до наше свести не лоспевају. Тиме се на сваки начин никако не тврди, да су ти елементи апсолутно несвесни, но само, да потпуно прелазе у резултујући ефекат, слично као што се код представе вида, према тумачењу најупотребљивије претпоставке, локални знак и инервациони осећаји губе у резултујући опажај.

Делимице баш та особина резултатујућих целокупних ефеката условљава толико пута истицану тамност осећања. Ну још више доприноси ту дабогме њихова субјективна природа. Представа се својим постањем из спољашњих чулних утисака односи на објекте, и о том одношењу се ми са својом околином споразумети мо-

#