Учитељ

810 ОСЕЋАЊЕ И ПРЕДСТАВА

рамо. Са означеном речју утврђује се и ограничује представа. Битна је разлика у томе код душевних покрета. Потреби, да се душевни покрети саопште, може се одговорити само површним разликовањем њихових главних класа, а тако се исто саставни делови специјалнијих субјективних танкости осећања могу само осетити, а не ближе одредити у чему су. Ако се психологијским означавањем класа доприноси на тај начин с једне стране томе, да се побришу субјективне разлике, то је с друге стране не мање подесно да одреди границе, које у ствари не постоје. Тако разликујемо пре свега три битно различна унутрашња догађаја и то осећање, ·желење и вољу. Овој апстракцији је доиста основ правилно посматрање, Али ћемо бесумње упасти у психологијску_ заблуду, ако свако поједино душевно стање будемо посматрали или као чуствовање или као желење или као хотење. Шта више није довољно ни допустити,да се ови различити догађаји у појединим приликама помешати могу, но унутрашњем опажању одговара очито више, ако сваком душевном стању припишемо смешани карактер и само допустимо, да се према приликама јелан или други више истиче. И овде дакле наилазимо на оно исто, што смо приметили већ при деоби осећања и представа: деобе, које се везују за наше различите изразе, оснивају се на апстракцији, којој не одговара реално дељење предмета и догађаја.

И нарочито баш та прилика, да они облици, које сматрамо као првобитне, неби могли постојати без оних токорсе секундараних облика, који из првих потичу, сведочи о смешаној природи наших душевних покрета. Од поменута три душевна догађаја сматра се осећање као најелементарнији. Али услов сваког осећања задовољства и бола је желење или опирање којима свест реагује на представе, што осећање изазивају. А желење и опирање претпостављају вољу као непосред-

•