Учитељ

844 КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

Израђивање или стварање идеала у самој ствари ништа друго није, до развијање духовних сила, а те су: уображење, осећања и ум. Прво преовлађује код детета, друго код дечка, а треће код младића. У колико се духовне силе развијају, у толико се човек приближује идеалу. Под »развитком“ духовних сила не треба разумети њихово увеличавање по количини. Развитак се тај састоји управо у томе, што се путем сталног вежбања над прикупљеним материјалом ствара могућност да се пројаве, да изађу на видик оне душевне силе, које се већ налазе у човеку. Према томе, психички развитак човека састоји се, у главном, у обогаћењу душе извесном садржином, од чије каквоће зависи и морал човеков.

И тако, при оцени душевних сила главну улогу игра не њихова количина, која је у ствари иста, али се већи или мањи део налази у активном стању, већ каквоћа њихова, којом је условљен правац њихов, зависан од циља, који човек себи у животу ставља. Сви циљеви, тако разноврсни код појединих људи, имају један извор; то је идеал, који је човек сам себи израдио. И у добу васпитања није довољно само вежбати душевне силе, већ је преко потребно побринути се и о правцу развитка њиховог.

Ваља имати на уму да се васпитањем може само толико учинити, да човеку буде могуће, да у својој души створи идеал. Сам идеал пак не може се човеку готов предати. Сваки треба самостално и слободно да га изради, тако, да се идеал појави као плод целокупне и хармоничке радње свију духовних сила. Овој изради идеала може се и треба помоћи, и управо та помоћ и јесте васпитање, а састоји се у равномерном развитку свију духовних сила: ума, уображења и осећања. И у колико је равномерније, хармоничније развијен човек, у толико му је лакше да у души створи свој руководни идеал и у толико ће овај бити виши, објективнији, пошто је објективно доступно човеку у толико, у колико су духовне силе хармоничније развијене.

Свако нарушавање духовне хармоније удаљује човека од 06јективног (алтруизам) и приближује га субјективном (егоизам.) Овде треба да се нешто примети. Са речју „развитак“ обично

је сједињена представа о поступном и системском испољавању какве силе. Али има случајева где се нешто постигне на мах, надахнућем, прескачући усвојени ред поступности. У том случају ипак се придржавати система не само да је некорисно, већ је то и

штетно, јер прелази у насиље. Тим се случајима ваља само користити и, ако је потребно, постарити се да се у човеку само учврсти оно што је ненадно сам открио. Али случаји таквог про-