Учитељ

со = сл

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

|

#

никнућа у истину ретки су Већина људи може да постигне идеал само путем поступног и сестемског моралног развијања.

Циљ је моралном развитку морално самоусавршавање. А за то је потребан узор, идеал, т.ј. апсолутна истина, апсолутно лепо и апсолутно добро (плодови ума, уображења и осећања). Идеал се тај налази у души нашој, и ако га ми и не сазнајемо (кад духовне силе нису развијене), он се ипак појављује као глас савести. То је бесвесни идеал, који се разликује од идеала који јасно сазнајемо, који смо изрмдили у души својој. Не треба на основу само гласа савести постројавати систем делања, која обухватају цео живот човеков, јер за такав посао потребан је свестан однос према животу.

И тако највећи руковођа човеков у животу, то је глас савести доведен до свесности, тј. идеал који је човек сам створио и јасно га сазнаје. А ово сазнавање значи да смо потпуно усвојили идеал, да он живи у души, т. ј. налази се подједнако иу уму, и у осећању, и у уображењу, управо да испуњава сву душу тако, да се може и обратно рећи: душа живи идеалом. На тај начин, постигнуће идеала (т. ј. апсолутног, божанског елемента који је скривен како у самом човеку тако иу целом свету што је око нас) претвара реалну личност у личност идеалну, у којој идеални елеменат постаје лична особина.

Идеална личност није безгрешна. То је с тога, што се у идеалној личности елеменат субјактивни, егоистички не поништава, већ се само потчињава елементу објективном, алтруистичком. Развитак идеелне личности, т. ј. хармонички развитак уобраажења, осећања и ума — то треба да је циљ васпитању.

Студије о покретима љимности. Од А. Н. Острогорског. Писац излаже како је део психологије, који би се могао назвати динамика личности, слабо обрађен. У овој свесци, у приступном чланку, износи шта мисли под покретима духовним.

Личност човечја није једна монада, која има разне особине. Анализом дух се може растворити на елементе, који је сваки 32 се психичка јединица, првобитна чињеница духовног живота Дакле личност није јединство, већ множина. Личност се може израдити само усиљавањем и радом, непрестаном борбом оних елементарних јединица, што у нашем духу постоје. И кад се постигне равнотежа међ тим силама, онда је личност једноставна; ако је пак борба међ духовним силама, ако равнотеже нема, онда имамо у једном човеку две или више личности. Пример је за то