Учитељ

РАЗВИЋЕ ВОЉЕ 855

једино искуство, свако представљање, свако чуствовање не објекат, који се указује, па опет испод прага свести пада, но догађај, који постаје, траје и нестаје, и о његову даљем трајању имамо исто тако мало права говорити, као и о трајању покрета у паду, пошто је камен већ пао. Камен дабогме траје и даље и може исти покрет у паду учинити, ако се дигне на исту висину. Исто тако морамо узети. да догађај, који називамо представом, нешто оставља у нама, из чега може постати под повољним условима опет исти догађај.

Ако ово што смо досад поменули, не будемо сметали с ума, то нећемо моћи поклонити вере ни оном мњењу, да су представе, осећања, нагони, вољне радње независна или оделита „псишка обличја.“ Имали зар представа без осећањаг Могућно је, али је сумњиво. Сва се осећања крећу између граница угоднога и неугод-

нога. Сваки се од ових основних облика може указати у најразличнијим степенима јачине, тако, да би се

могло узети, да између обе противности лежи ништица (Хитетћ) скале осећања, код које се ми налазимо сред угоднога и неугоднога (задовољства и бола) у колебању. Сасвим је могућно, да тој тачци одговара наше осе-

ћање при равнодушним опажајима и представама. Али у том схватању би уједно лежало и то, да је такво

стање изнимно и прелазно. И заиста се чини, као да то и потврђује унутрашње опажање. Нашу унутрашњост увек покрећу лаки афекти. Зар равнодушност и задовољство не прелази тако лако у досаду и незадовољствог С тога се дакле једва може и посумњати у то, да је осећање нераздвојни пратилац представа, а не само њезин случајни додатак. Па и кад оно колебање осећања између задовољства и бола чини по прилици могућном и равнотежу између оба облика, то је ипак то само прелазно стање, које престаје већ идућим моментом.

Има ли осећања без представе2 Ја мислим да се ово питање може порећи са још више основа но пре-

; 56%