Учитељ

0 ПОСТАНКУ СРПСКОГ БУХВАРА

——=———

Свакој књижевној потреби мора да претходи неки важан узрок; сваки књижевни посао има и своју историју. Тако исто, и живот нашег буквара има своју кратку повесницу. Учинивши разлику између словенског и српског језика, Караџић није могао из вида да изгуби језик којим су до тада црквене књиге писане, што је пак учинило, те је постао нов језик са незнатним граматичким изменама, који је био званичан је зик српске књиге до Караџића. Ту разлику Вук је извео врло површно, због тога, што у то доба није имао право, истинито гледиште на црквено-словенски језик. Јер, и сам Добровски у своме „та ишопез“ није био на чисто са значајем језика црквених књига. Види се да је Караџић желео, да докаже, да српски - језик „није говедарски ни свињарски језик“ као што га његови књижевни противници називаху, већ је бранио и заступао то гледиште, да је тај језик правилнији, чистији и милозвучнији од језика писаца словенско-српске школе. Та тенденција провлачила се кроз све граматичке радове Вука Караџића.

На скоро за овим издао је Вук „Оглед српског буквара“, а тиме је хтео, да изнесе грешку, да метод (начин) наставе из часловца ч псалпира, који се до тада у српској школи практиковао треба једном на свагда из утробе школског живота истиснути, јер се увидело, да је из основа погрешан, да је више од штете, но од користи по наставни напредак. Тешкоћа, која се у предавању наставе из читања и писања осећала, сматра се као најглавнији узрок због чега се против тога устало. „Сваки прави ч разумни полприотша, говори Вук, треба да желм, Ба. се час тре наше школе реорганллшу сжодно пошребама нашег времена ч да сем тога и добре букваре имамо.“ Вук није могао тако штогод да гледа, зато устане те јавно против тога започне да ратује, јер се на то циљало, да се очува, одржи сшари начин. Као што се лако увидети може, он је радио на томе, да уведе нов-руски

УЧИТЕЉ 6