Учитељ

74. ~ О ПОСТАНКУ СРПСКОГ БУКВАРА

начин, тако, да се у школама више не употребљава аз, буки, вједи итд. већ а, 6, в, итд. Караџић није могао само овим незнатним добитком да се задовољи, но је ишао и даље и износио потребу, да се у наставу читања уведу нови називи знакова. (писмена), те у место што се читало бе, треба читати 6. „И на тај начин, могуће. је лакше научилим, да се на слогове чилпа ; а кад са свима гласовима деца добро уповналпа буду, одмаг ваља приступили правилном ч лепом читању.“ Још у 1827 год. Вук је тежио и на томе радио, да је неопходно нужно, да се гласовни метод наставе у српску школу уведе.

Садржина таквог буквара са таквим начином предавања делио је Вук на две половине: 1) на српску, у којој је изнео слова и нека њихова спајања (речи), а затим примере за читање (нај-

више пословице); 2) на словенску, у којој је изнео имена слова,

речи са „шиплом“ и изговарање неких писмена, а за читање пак унео је „символ вере“ и „господњу молитву.“ На крају буквара били су бројеви и таблица множења.

Ето, то је био први покушај, да се буквар чисто српским језиком напише, Српски митрополит Мојсије Петровић (1727 До 1730), који је становао у Београду (јер је после закључења пожаревачког мира 1718 г. пренео столицу његов претходник Вићентије Поповић) позвао је био за београдску основну школу учитеља Максима Суварова из Москве, који је са собом био понео 400 ком. буквара и 100 ком. словенских граматика“) Од тога доба књиге црквено-руске штампе почну да се употребљују У српским црквама, а руско-словенски језик служио је као књи-

жевни језик код нас, Срба. Руски књижевни утицај ради по-._ правке српске основне наставе учинио је много, те је тако бу-_

квар доцније неколико пута прештампан био. Прво издање угледало је света 1727 г., а друго 1734 год.

После овога настане живљи рад у погледу овоме и отпочиње штампање буквара, који су носили називе „словенски“. За, српски буквар, који се пре Караџића појавио беше, припада заслуга Јовану Берићу, који га је у рукопису,оставио. 5) Од многобројних буквица из тога доба у тадашњој сиромашној српској педагошкој књижевности заузима угледно место буквар, који јеу Венецији 1767 г. одштампан. МИ Караџић о томе спомиње, али се

=) Види „Први извештај о учитељској српекој школи“ одн. Вукићевића. 9 Шаарик. безећећје. дез зетвећел Бетат и ита.