Учитељ

166 СРЕДСТВА ЈЕЗУИТСКОГ ВАСПИТАЊА

пидно напредовање језуитског реда и његови необични успеси. Друга је корист од рачуна та, што језуит у руци држи сав јавни и тајни живот свога васпитаника. Васпитач се поставља у такав положај, са којега дели милост и осуду, живот и смрт својим ученицима. Природна је последица тога стања: безусловна ПОСЛА ност према старијима, која је једина и кадра одржати јединство језуитизма, растуренога по свима крајевима света. Јака концентрација тога реда истоветовала је језуитизам с његовим поглавицом, ђенералом реда. У целом томе апарату стварно је само једна воља, која је у_једно воља свију, једна безусловна заповест, која се махинално врши и, у извршењу које језуити учествују само као аутомати. Генерал реда је душа реда, која се храни рачунима о савести и живи од безусловне покорности, која далеко надмаша покорност војничку, јер жртвује не само вољу, него и личност. За то се у „Уставу“ језуитском више од 500 пута напомиње, да у лицу ђенерала ваља гледати Христа. За то је „Устав“ и истакао као најважније правило ово: „нека је сваки уверен, да они, што живе у послушности имају бити потчињени управи божанског провиђења преко својих старијих тако, као да су трупови, које можеш пре"_нети где хоћеш и с којима можеш: поступати како хоћеш; они су налик на палицу старца, што служи ономе који је у руци држи, па ма где и ма како је он употребио“. 1)

Сваки почетник при уласку у колегију мора дати један опширан рачун о савести. У томе рачуну ваља поменути све, па чак и оне грехе, које је једном исповест загладила, а Бог опростио. За тим великим рачуном долази читав низ опет великих рачуна, тако да сваки почетник има дати рјиз птпиз 104 таква рачуна

5 блезејег. Кагећепрезећећје, ПТ Ва. 2. Ајбћ, 585. стр.

-