Учитељ

СРЕДСТВА ЈЕЗУИТСКОГ ВАСПИТАЊА 165 слободан тренутак за саморадњу 2 А да би се та опасна случајност са свим отклонила, језуити су прибегли другим средствима, помоћу којих ниште слободу лица и могу вазда да господаре судбом својих васпитника. Једно врло јако тако средство налазимо у тако званим рачунима о савести.

По облику своме, рачуни о савести су једна врста исповеди пред наставницама, а по духу, то је установа помоћу које језуитски наставници прозиру у душу својих ученика. При полагању рачуна о савести учсници су дужни показати сав свој душевни живот и све његове покрете, обелоданити „све своје мане и грехе, врлине и добра дела, наклоности и жеље, погледе и тежње, речи, поступке и замисли“ !). Можете замислити с коликом пажњом приступа ученик овоме послу, кад зна, да се од језуита тешко даје сакрити ма и најмања ствар у том погледу ! |

„Рачуни о савести“ нису то што је исповед. У исповеди свештеник прима тајну извесног лица, али је не може никоме поверити, већ с њоме силази у гроб. Језуити су ослободили своје духовнике од свештене обавезе : чувања тајне. И не само то, језуит позитивно зна, да ће се од његових рачуна учинити употреба „на корист реда“ (хит Хифеп без Огдепх), па ма кад то било“).

Двојака је корист коју језуити извлаче из „рачуна о савести“. Ту се с једне стране добија могућност за позитивно познавање способности васпитаникове. Помоћу њих, језуит са несумњивом тачношћу одређује, који је од ученика за што подесан, па му доцније, по свршеном школовању, према томе и одређује баш оно. место и ону дужност, где се способности његове могу најуспешније применити. Тиме се објашњава оно ра-

1) Ноепзбгоесћ. Мет Апзбти. 8. 21. 2) Падеш 5 22.