Учитељ

174 ЧИТАЊЕ У основној школи

Без гласнога читања пак не ради се српски језик у осн. школи. Ни у средњим. И онај, који изучава туђе језике, особито у почетку, добро чини кад при вежбању текст на глас чита. То вреди и ако нема прилике да живом речју језик прима.

Гласно читање вежба слух, говор, ум. Сме ли то школа подценити; Школа развија треба да развија душу и тело. За то ће она и читањем изоштравати детињи слух, учити дете да исказује (говори) јасно, разложно, потпуно и лепо. Јер и вештину усменог исказивања образованији треба да имају.

Све ово да видимо изближе.

1. Учитељ методички упознаје децу са садржином. Но не треба с децом о свакоме чланку све на исти начин разговарати. Вешт учитељ чуваће се да тиме не буде несносан деци и себи. Упознавајући их с чланком употребиће и млога узгредна разјашњавања. Тим ће учитељ најсрећније и разјаснити и омилити деци сваку ствар из читанке. 70 проширује појмове дечје, за то учитељ увек треба да има времена, јер неће никад изгубити оно, које на то утроши. Нек у тај посао уложи и нешто из својега знања и своју речитост, да им занима и машту и радозналост, да им буди љубав за сазнавањем, да их учи (потпуно да им ту врсту опажања изазива и развија) посматрању, поређењу и тражењу тако богате виђене и невиђене разноликости у природи и људском животу. Разуме се, неће им се говорити као с катедре, нити их ваља претрпати новим појмовима. Бар само на доколици треба их и о томе пропитивати, не тражећи педантски да она то све прима: као нова знања.

Уман и племенит учитељ може у сваком чланку свагда наћи ма шта чиме ће утицати и на морална својства дечја. У основ. школа већ врло је важно гајити моралну, лепу душу У детета, оснивати и развијати добре карактере. Веома савремен смер школе. Дубока нам је жеља, да се у основним школама увек више пази на морално васпитање деце (да се законом и и програмом тај смер и заповеди) него на тзв. „стварна знања,“ која у нашим основ. школама нису управо ништа, нарочито по изласку из школе, а нису скоро никаква добит за просвећивање народа. У осталом нису знања за то, да се само као мртва и парадна количина унесу у мозак, већ да оплемењују душу, да изазивају нове појмове, да развијају моћи посматрања, расуђивања, размишљања, стварања и т. д.

Силне трудбе ваља, поред све воље и вештине у причању и пропитивању, те да се деци разјасни све што је у читанци,