Учитељ

РВ

КЊИЋ И КЊИЖНИЦЕ, ПИсДИ И КЊИЖАРИ У СТАРОМ РИМУ,

Првобитни живот наших предака и наш живот у новом веку

| разликују се, између осталога, и употребом писмености. Док/је пре

неколико хиљада година био редак изузетак да ко уме читати и писати; док је, шта више многобошко доба писмен човек био „волшебник“, овобит човек и натприродне моћи: данас је употреба писмености толико распрострањена, да нико не може бити без ње. Данаг пишемо писма, рачуне и прибелешке а штампамо књиге и часописе. Забаве, поворишне представе, концерте, смртне случајеве, женидбе — све то објављујемо данас штампом, чија је брзина толика, да потпуно подмирује потребу нашу писања.

Ну, и у старом је Риму било доба када се такође веома много писало, и то не само за свакидашњу практичку потребу, већи много научних и песничких дела. Било је то доба, о коме је песник Хорације рекао: „Лађом управља само искусан мрнар, и сваки зант ради само онај ко му је вичан; али песме пишемо еви из реда, па умели, не умели.

Како је одољевао тој потреби ручни рад писара 2 Како су из-

гледале у то доба књиге, и како су се продавалег Каквог ву 06-

лика била писма; каква су била оруђа за писање, а каква ли материја, на којој се писало

На та питања хоћемо овим чланком да одговоримо.

Оставите, дакле, у памети ово доба, када се један број каквог белетристичког листа може за неколико часова да наштампа у неколико хаљада примерака па ве у духу вините у она столећа, када је сваки примерак издате књиге морао руком да се испише

да писање ву имали Римљани тројаку материју: воштане таблице, пергамен и хртију од папирусове трске. Има, до душе, споменика урезаних и на драгом камењу, на бронзаним плочицама (на каквим су на пр. ислужени војници добијали свој отпуст) или на плочицама од слонове кости; али то су реткости.

Воштане таблице изгледале су овако: по две дашчице, које су поклапале, биле су са унутрашње стране издубљене па испуњене воском. Неки пут је и више таквих дашчица спајано, од прилике