Учитељ

224 5 СРЕДСТВА ЈЕЗУИТСКОГ ВАСПИТАЊА

да заведу школе ради обучавања подмлатка тамо, где часно и корисно раде наши људи. Наши су дужни 0о6јаснити влацарима и управи, да ће ови људи, — ако их не смету — бити узрок немира и буна у држави, да ће буне потећи управо од деце, ако она не добију. једнолико образовање и најпосле, да наше друштво има довољно сила за образовање подмлатка“ 1).

И најпосле, теорија пробабилизма снисходљиво допушта убиство, иако је оно најтежи од свих преступа. У овом погледу, Хуртадо од Мендозе јавља се као један од најуздржљивијих језуитских учитеља. У спису своме о нади и љубави он каже: „ако нашем противнику не можемо ништа на супрот учинити, онда се ваља молити Богу, да га што пре уклони.“ Сви остали језуитски · учитељи с непојмљивом наивношћу доказују, да је убиство допуштено. — Ескобар налази, да син може желити смрт своме оцу, ако му она доноси неку корист, Мати. може желити смрт својој ћери, ако је она гнусна и наказна, вели у допуну овога Азорије. Иу опште језуити допуштају : убијати онога, који о њима ружно говори, који је по њих опасан, који објављује њихове тајне. Од особите је вредности у погледу на убиство“ спис Жуана Маријане: „О цару и институцији царске власти“. У томе је спису допуштено убиство тирана. Тираном, или узурпатором, језуити зову сваког онога

владара, који не управља по њиховим плановима. Ти-

рана може и треба да убије сваки члан цркве, вели. · Маријана, јер он подрива веру; допуштено је такође. тровати му живот разним лукавствима и заверама. С тога. Маријана и хвали Равалака, убицу Францускога краља Хенрика ТУ. А кад се убиство уобичајило свуда ну. свима крајевима, онда је Клавдије Аквавива издао еодикт против убиства царева, ограничивши се изјавом, да није свакоме допуштено убијати их.

Ту Таннниа наставлени, У гл. 9).