Учитељ

ВАСПИТАЊЕ И НАСЛЕЂЕ ба: 347

претходила култури, са њеним обожавањем снаге и њеним неограниченим пожудама. „Цивилизација је, као што рече Сатује, само спољни омотач, под којим ливљачка природа људска може вечито да тиња пакленим огњем.“

Не заборавимо никад ове чињенице и немојмо слепо веровати, да васпитање може све да објасни. У осталом, нисмо ни најмање намерни да умањимо његову важност. Зар нас није васпитање. после напрезања од толиких векова, начинило овим што смо» Зар није и то замашан задатак, владати и управљати осредњим природама 2 Јер, и ако узвишеније природе подстичу на делање, на покрет, осредње природе прихватају их и регулишу; а историја нас учи, да је кретање човечанства последак не само покрета, који га у напред потискују, него и устука који га умеравају.

: с фРАНЦ. ЛЕ КИ МЕ:

РУЧНИ РАД У МУШКОЈ основној школи

Какве се васпитне цељи постижу ручним радом и како га ваља удесити, те да одговара нашим потребама 7“) | НАПИСАО Товал С. Товановић, учит љ. —>4–

Још 1881 год. владин посланик, професор Велике Школе т. Валтровић, поднсо је био предлог Народној Скупштини, да се ручни рад у нашој мушкој осн. школи заведе онако, како је то било. учињено у Шведској и Данској. Онда се први пут чуло о "т ј новини у нас. Ни сами учитељи, као најпозванији да о томе даду свој суд, нису о овом предмету много знали. Тај је предлог пао као гром из ведрог небг. Викнуло се одмах, да се тиме хоће да створе занатлијске и индустријске школе. и — као сваки

#) Читано на збору Учитељског Удружења за Зајечар и околину 5 новембра 1895 годнне. Е

а