Учитељ

346 · ВАСПИТАЊЕ И НАСЛЕЂЕ

у крилу добрих примера; славољубиву, и ако су рођена у скромној и мирољубивој породициг И ово се тиче само обичних људи, који умиру незнани и заборављени.

Васпитање је збир навика: у просвећених народа оно представља грађевину тако смишљену, тако сложену и марљиво подигнуту, да се човек мора дивити, проучавајући је у појединостима. Упоредите сурова дивљака са просвећеним И образованим човеком, каква разлика! То је с тога што у ствари њих растављају шест и још више хиљада година. Да, многе навике, које васпитањем усвајамо, стале су човештво вековних напрезања. Ваљало је у нама утврдити стечени и нагомилани рад неколиких стотина поколења. Требало је милијунима људи да пронађу и усаврше поступке којима се развија тело, образује дух, граде навике. Замислите само шта све обухватају ове речи: „свестрано васпитање.“ Изучити ходање, трчање, борење, мачевање, јахање, сваковрсне "телесне вежбе; знати неколико језика, правити стихове, бити музикалан, умети цртати, сликати, мислити и умовати; сродити се са друштвеним обичајима и предањима. Све ове радње мерале су прећи у навику, крв, и скуп ових навика представља свестрано образовање. Ваљало је створити у нама, многим вештачким поступцима, другу природу, која ће ону прву тако обухватити да. _ изгледа, е је у се претопила. Ну, понајчешће, не бива тако. И дан дањи није ретко наћи, у породицама највишега положаја, људе, које ово изврсно образовање само препокрива, али их не прожима: оно је само сјајан гладац који се, на првом судару, разбија у трошке, и тада се права природа, она сурова, јавља са својим дивљим нагонима, разузданим прохтевима. Чудимо се кад што како народи. просвећени, благи, човечни, милостиви за време мира, постану разуздани за време рата; то је с тога, што је рат повраћај у дивљачко стање те разбуди првобитну природу човечију, која је