Учитељ

ОСНОВНА НАСТАРА ПИВИЛИЗОВАНИХ НАРОДА 365

везном школовању одушевљније прихваћен. У земљама где су измешани католици и протестанти угледање је дало лепих резултата. Утакмипа је учинила да кроче напред и они који би иначе застали.

Овим последњим редовима није смисао да са свим потру утицај издатих закона на обичаје народне. Разумети их треба тако, да је законски утицај најснажнији, ако су закони у складу са обичајима народним. Заједнички утицај закона и обичаја свагда је од најкориснијих последица. Закон о обавезној настави у многоме је допринео д' писменост прође у масу народа. Много уредније похођење школе последица је закона о обавезном школовању. Код нас је то неоспорна истина.

Тешко је само контролисати, да ли се упишу у школу сва деца дорасла за школу. Нарочито је то незгодно по великим ва. рошима. За хотимичне погрешке против овога закона, постоје уз опомвне и новчане казне за родитеље. По |еуаззешг-у у неким земљама кажњавају родитеље и лишавањем свих политичких права. · Да се не би изигравале законске одредбе, по америчким великим варошима постоје нарочити службеници, који мотре да сва деца школу походе. Они често стају уз гомилице великоварошких малих залудника, распитујући их о школи, о родитељима им. Ако које дете није дато у школу, онда му се родитељ приморава да то учини. Некад се дете одузима од својих немарних родитеља, џа се одводи у каказ интернат. Нешто слично овоме, покушавало је и у Француској „али |еуаззецг нам не казује, какав је успех постигнут. Извалажење и оптуживање кривица као год и извршивање казни и по Геуаззешг-у је незгодно поверено председнику општинском. Незгоде су отуда лако уочљиве. Изборни пут који води председничком месту, претпоставља вазда велику множину пријатеља и присталица. Тужбе их само проређују. Последица је тога губитак већине, а са већином губитак и места, које је у многим приликама домета завидно. Отуда се председници оглушују о своју дужност.

Згодно ми је, да овде напоменем једну нашу школеку незгоду То су наши школски одбори. И њима је дужност да мотре на уредно похођење школе. Наде, што су на њих полагане, јуначки су преварене. Одборници су у највише прилика послу недорасли. Сами школу много не цене, а и путеви, којим она треба да иде, слабо су им знани. Они су некад огледало немара своје околине према школи. Њима је често дужност да бране општине од школе. Чим што учитељ потражи, треба да рекну: општина нема, ми просто не дамо.